Miliš na ovo, Milane?
Upravo to.
Svaka riječ na mjestu.
"Ali vidim da je Mile izneo prasiće iz furune, a zna se da prasići nisu ništa naročito kad se o'lade, pa reko' da skratim".
Tu nije kraj govora. Slijedi:
"Ali pre nego što se pozabavimo s prasići, moramo da se pozabavimo s naši veterani. S oni koji su s ovo preduzeće od njegovog osnivanja i koji su nesebično vukli, vukli ovo preduzeće i dovukli ga dovde gde je ono sad.
Jedan spontan aplauz za naši veterani.
Da mi kao kolektiv ne zaboravljamo na čoveka i na humane odnose i na naše veterane, dokazuju ovi vredni pokloni i ove diplome koje sam ja lično potpisao.
Prvi koji će da dobije ovaj vredan poklon i ovu diplomu koju sam lično potpisao je najstariji mlađi referent Pantić Dimitrije.
Kolege i koleginice, dozvolite mi sad da vam se obratim sa nekoliko reči.
-Pantiću, gde sad nađe da držiš govore, sad, prasići će da se o'lade.
-A ti što si govorio pola sata?
-Pantiću, 'oćeš kao slavljenik da popaseš jednu disciplinsku, a?
-Ma, pusti me da kažem par reči, vidiš da mi ljudi tapšu.
-Ne tapšu tebi, Pantiću, nego meni.
-Ma šta ima tebi da tapšu kad ti nisi nagrađen?
-Pantiću, ja nisam nagrađen, al' mogu da postanem opasno ozlojeđen,
ako se smesta ne vratiš za astal i prestaneš da ladiš ti prasići.
'Fala KOLEZI Pantiću.
Evo, prekucao sam sa snimka. Mogao bih i .srt fajl napraviti.
Još jednom, čestitke koleZi Pantiću, ovaj, Zokiju.
