Nije mi napet taj Dekster, dosadan mi je, gnjavi, ima suviše nekih sporednih stvari koje čine radnju sporom iako stalno pokušavaju s onim monolozima o njegovoj unutrašnjoj borbi te povracima u detinjstvo da stvore nekakvu napetu atmosferu. Sve je to nekako razvodnjeno, sporedni likovi su mi neubedljivi i prosto mi svi idu na živce, nijedan mi nije bio simpatičan (obično svako nađe u bilo kakvoj seriji neki lik koji mu je prijemčiv, meni ovde nijedan, ali baš niti jedan nije bio). Način na koji Dekster ubija svoje odabrane žrtve mi je takođe smešan: uveže ih u plastiku pa im serucka tu nešto nad glavom i stavlja im neku krpicu u usta koju ovi kao ne mogu da ispljunu — krajnje naivno. I kad god zine u nekoj situaciji s onim sololokvijima, tačno sam predosećao šta će reći i to me je strašno opterećivalo i živciralo, činilo mi se potpuno bespotrebnim, očekivao sam da svakog trenutka izađe iz zahoda a na ekranu se ispiše kurzivom Joj, kako sam se dobro iskenjao!
Haus jeste nepredvidljiviji od Dekstera, ne u smislu toka radnje, već u smislu nepredvidljivosti njegovih narednih poteza, ali ga najviše gledam zbog Hausovog sarkazma, jer volim sarkazam i crni humor, te zato uostalom pratim i Saut Park. Dekster mi je: „kresnem Ritu svake prestupne godine, malo se svađam s Douksom, malo ubijam žrtve, malo uskoči moja neurotična sestra da trabunja o koječemu“ i tako sat vremena, puta dvanaest po sezoni. Mislim da ne bih ništa propustio da je gledam na premotavanje, čak sam u toku prve sezone često lupkao po desnoj strelici na tastaturi za pomak od deset sekundi unapred (što je pratio povik Ajde, bre! ili Smaraš!).
Inače ne gledam previše serija ni filmova, teško nalazim nešto što mi zadržava pažnju. Od serija, pored pomenutih, odgledao sam do kraja još Žicu (ubedljivo na prvom mestu), Terminator: hronike Sare Konor (jedva, nekoliko puta sam hteo odustati u toku druge sezone, ali je poslednja epizoda povadila stvari), Na rubu nauke (Fringe) i — Otvorena vrata (ostale domaće serije ovoj nisu ni crno ispod nokta, po meni). Prekinuo sam Laži me, Dekstera, Izgubljene i još neke. Ne volim neka pompezna i nametljiva sranja, a baš takvim sam doživeo ove serije koje prekinuh da gledam.
Opet, ograđujem se i napominjem da sam ja tako to doživeo, o ukusima nećemo dalje, a ne bih više da davim.
