U razgovornom jeziku (= nestandardnoj upotrebi) u srpskom jeziku pišemo jel’ spojeno, dok ako se radi o skraćenoj upitnoj konstrukciji je li, pišemo odvojeno je l’.
Najlakši način za određivanje kako treba napisati jeste prebaciti rečenicu u potvrdni oblik: ako u potvrdnom obliku ima je, pišemo odvojeno je l’: Je l’ ono Marko? < Ono je Marko.
Ako u potvrdnom obliku nema je, onda se radi o nestandardnoj upotrebi i pišemo spojeno jel’: Jel’ dolaziš? < Dolaziš, u kom slučaju je književno pisati Da li dolaziš? ili Dolaziš li?, ali se, naravno, ne morate slepo držati standardne upotrebe u prevodima, jer ni likovi na ekranu ne govore uvek pravilno. I jel’ svakako dolazi u obzir, samo treba voditi računa napisati to prema pravopisnoj konvenciji.