Mali pravopisni podsetnik

[annorax]

1)

Pravopis kaže da se <j> prenosi kao <dž>

U seriji koju prevodim, doktorica se zove Julia Heller. Ja sam njeno ime transkribovao kao Julija. Da li bi, u skladu sa ovim, bilo bolje Džulija? (Oni izgovaraju /đulia/). I ako jeste, ostaviću Julija zbog dosljednosti (ostale su mi još samo dvije epizode), ali da znam za ubuduće.
2) Kepec; je li vokativ kepecu ili kepeče? Glasam za prvo, ali nisam sasvim siguran. (Mali off, kad smo već kod ovoga: postoji li kod nas neki kulturan izraz za osobe niske rastom? Kepec mi zvuči pomalo uvredljivo i grubo.)
Hvala unaprijed.  

[Ben Dover]

To što si citirao napisao sam za transkripciju s japanskog, ali isto važi za to slovo i za engleski. Glumica Džulija Roberts, na primer. Trebalo bi da svugde ispraviš u Džulija (uradi samo „pronađi i zameni“: Julija → Džulija).

Kepeče je sistemsko (starče, magarče, seljače...). Kepecu bi imalo pogrdni prizvuk (kepecu jedan!, kao seljaku!). No, kepec i ovako nosi neku dozu uvredljivosti, ne znam kako se shvata izraz patuljak. Englezi su tu izmislili mali ljudi, ne znam da li da možda upotrebiš to.

[igniss]

Da se malo i ja umešam. Mislim da je "patuljak" sasvim primeren izraz za medicinsko stanje u kome se ti ljudi nalaze. I u engleskom je "dwarfism" i "dwarf" odgovarajući izraz koji ne bi trebalo da nosi uvredljiv prizvuk. Ovo "mali ljudi" je, možda, nešto što se pojavilo u poslednje vreme, ali ne vidim razlog za to.

[zkarlov]

Helou, profo, kak si? 

[igniss]

Helou, Zoki. Dosta dobro. Odmaram se od svakodnevnih obaveza pošto sam na prolećnom raspustu. Ti? Vidim dosta novih aktivnih forumaša.

[zkarlov]

Dobro, evo i ja sam na godišnjem pa piturajen(farbam) i bacim oko na forum...
Da, neki novi klinci... al sve dobri...

[annorax]

1) Je li pravilno pisati reš-pečeno ili reš pečeno?
2) Da li se u našem jeziku znak y uvijek transkribuje kao i? Konkretno: cura se zove Wylla, a oni to izgovaraju kao /uajla/. Je li pravilno pisati Vila? Pitam zato što znam da prilikom transkripcije treba pisati što približnije njihovom izgovoru; u skladu s tim bilo bi Vajla.

[Ben Dover]

1. Odvojeno. Reš je nepromenjivi pridev, a pridevi se pišu odvojeno: reš pečen. Reč može stajati i u priloškoj službi, ali se opet piše rastavljeno.

2. Ako se čuje [uajla] ili nešto slično, transkripcija će glasiti Vajla. Kod nas se englesko /w/ prenosi kao /v/, čak i kad je izgovor približniji /u/, zato što nisu uobičajeni samoglasnički nizovi ni zevovi (hijati). Ne transkribuje se /y/ uvek kao /i/, odakle ti to? Recimo, zatvoreni samoglasnik prednjeg reda, /ə/, još se naziva i ’šva’, transkribuje se kao /a/, /e/, /o/, /u/ ili se izostavlja, u zavisnosti od izvornog pisanja. Dakle, transkripcija s engleskog se najviše zasniva na izgovoru i IPA zapisu, jer pravila pisanja u engleskom praktično da ne postoje, ali isto tako zavisi i od grafije. Za konkretan slučaj nisam proveravao IPA (tražio sam pa nisam našao), ali na osnovu pravilâ koje pomenuh, biće Vajla.

[annorax]

Ne transkribuje se /y/ uvek kao /i/, odakle ti to?

Nisam tvrdio, već nisam bio siguran. Evo, objasniću ti na šta mislim:

transkripcija s engleskog se najviše zasniva na izgovoru

Ne bih se baš složio. Mislim da slovo i najviše odskače od toga. U "Gospodaru prstenova", Isengard se izgovara kao /ajzengard/, ali je kod nas transkribovano kao Izengard; u "Dini" Frenka Herberta postoji lik koji se zove Duncan Idaho i oni mu prezime izgovaraju kao /ajdaho/, ali je kod nas transkribovano kao Idaho; slavni fizičar nije /ajzek/ nego Isak... Uglavnom, za y nisam bio siguran. Pogledao sam i Martinovu knjigu (pored transkripta epizode) i ime cure piše kao Wylla, oni to izgovaraju kao /uajla/ a kod nas je transkribovano kao Vila ("Igra prijestola", str. br. 93, otprilike na sredini strane).
Inače, pored ovog bisera, čudi me i ono Starče (u vokativu); oni uporno pišu Starku. Jeste malo ljepše; ovako kako ja pišem zvuči kao da mu se obraćaju sa lorde Starkeljo  , ali ako je pravilnije - nema priče.

prevodilac: Nikola Pajvančić, lektor: Sonja Radojević-Sekulović

EDIT:
Zaboravih  :
haj'mo još malo o crticama između dvije riječi.
... projektili stižu iz smjera jug-jugozapad... Pretpostavljam da je ovo pravilno pisati sa crticom? Super-vojnik? VR društvo? ZED-ovi? DBE-ovi? Je li vokativ za ZED ZED-u ili ZED-e (ili je opet svejedno)? (VR je virtuelna realnost; ZED je ime klase vojnika, ja preveo kao DBE; onda da ne pišem pripadnici ZED-a, skraćeno pišem ZED-ovi.)

[Ben Dover]

prevodilac: Nikola Pajvančić, lektor: Sonja Radojević-Sekulović

Po tri bambija za oboje. Pajvančić nije nepoznat prevodilac, ali ovde su učinjene materijalne greške — treba baš Ajzak, Ajdaho i Ajzengard. Jedino naučnik Isak Njutn ostaje tako u transkribovanom obliku, zato što se taj oblik smatra ukorenjenim. Svi ostali Isaaci biće Ajzaci, svi drugi Newtoni biće Njutoni.

Kod stanih imena može vokativ ostati jednak nominativu (Erik — Erik : Eriče), pa je bolje ostaviti i Stark nego Starku — to je nesistemsko i pogrešan oblik, objasnio sam već. Naravno, ima izuzetaka i kod vokativa imenica na -k (mozak — mozgu, jer bi *može bilo suviše neprepoznatljivo), no ne treba ih izmišljati tamo gde nisu neophodni. Starče nije neprepoznatljivo, naročito jer se uvek piše velikim slovom budući da je lično ime.

Crtica se piše kad dva pojma koje povezuje imaju istu vrednost, kad su u suodnosu, npr. srpskohrvatski jezik, ali srpsko-hrvatski odnosi. Prema tome: jug-jugozapad, supervojnik, VR društvo (ili, bolje, društvo/Društvo VR, kako skraćenica ne bi bila u službi nepromenjivog prideva ispred imenice), ZED-e (u vokativu), ZED-ovi, DBE-ovi. ZED bih ja ovde verbalizovao, jer je izgovorljiv niz glasova, pa pisao Zed — Zeda — Zedu — Zed — Zede — Zedom — Zedu. U množini, naravno, Zedovi. No, ako si već preveo kao DBE, zašto ne koristiš tu skraćenicu nadalje u prevodu? Da ti ne bi odskakalo od izgovorenog?

P. S. Tek sad primetih šta je VR. Zar se to kod nas ne kaže „virtuelna stvarnost“? „Virtuelna realnost“ mi zvuči pomalo usiljeno i nategnuto.

[spico]

Kako se pišu ovakva imena: O'Brian, O'Connor,  O'Reilly...? Da li se ostavlja apostrof?

[Ben Dover]

Da, pišu se s apostrofom: O’Brajan, O’Konor, O’Rajli.

[spico]

Ok, hvala. Tako sam i stavila. Samo sam videla neki dan na TV-u da nisu stavili, pa da proverim.

[CSInvestigator]

Evo pročitah i ja sve postove u temi... Jako korisna tema, hvala 

Imam i par pitanja, nisam primetila da ih je neko već postavio.
Naime, šta je pravilno: spomenuti ili pomenuti?
Takođe, videla sam da na televiziji različito prevode "deja vu", pa me zanima šta je pravilno: "deža vu", "deža vi" ili nešto treće?

Hvala

[Ben Dover]

Pravilno je i pomenuti i spomenuti. Donekle im se poklapaju značenja, ali svaki znači i nešto specifično. Ako želiš opširnije, reci.

Déjà vu (’već viđeno’) imamo transkribovano kao deža vi, jer se francusko /u/ sistemski prenosi kao /i/.

[spico]

Evo pročitah i ja sve postove u temi... Jako korisna tema, hvala  

Imam i par pitanja, nisam primetila da ih je neko već postavio.
Naime, šta je pravilno: spomenuti ili pomenuti?
Takođe, videla sam da na televiziji različito prevode "deja vu", pa me zanima šta je pravilno: "deža vu", "deža vi" ili nešto treće?

Hvala

Mislim da su prva dva oba ispravna, i mislim da je pravilno deža vi, mada sam na televiziji viđala oba.

EDIT: Bajone me preduhitrio.

[CSInvestigator]

Hvala. 

[spico]

Da li je ispravno:

Ne možeš verovati CIA-i, ili
Ne možeš verovati CIA.

Uopšteno, da li je dozvoljeno pisati taj nastavak sa crticom
kod ovakvih skraćenica? Glupo mi izgleda bez toga.

[Ben Dover]

Konkretno, ova skraćenica je promenljiva, pa dobija padežne nastavke: CIA — CIA-e — CIA-i. Takođe se može raščitavati što znači da je moguće taj niz slova pročitati, pa je shodno tome dopušteno i pisanje Cija — Cije — Ciji (kao što pišemo i Unesko — Uneska — Unesku, a ne UNESCO-a [premda može i to] itd.) Recimo, SAD ne dobija nikakve nastavke i ostaje nepromenjeno u svim padežima. Pravilo je — nema ga. Ako imaš nedoumicu, gledaš u Pravopis. Razglabali smo više puta na raznim forumima i pokušali da ustvrdimo neko pravilo, ali nismo ga pronašli.

[daxdavor]

Trebao bi mi množina skraćenice DVD.
DVD-ovi ili DVD-i?

[Ben Dover]

Može oboje.

[MilanRS]

Bajone, na hrvatskom je skripta nominativ, ne skript.

U srpskom može oboje ili samo skript?

[Ben Dover]

Ne, skripta je pluralija tantum, što znači da ima samo množinu (i u srpskom i u hrvatskom), i menja se po padežima kao akta. Mada sam viđao po računarskoj literaturi i jedninski oblik m. r. skript, pa može ostati i tako.

[MilanRS]

Nisam upoznat.
Svi kod nas (u Banjoj Luci, na primjer) kažu:
Imam skriptu.
Moja skripta.
Pošalji mi te tri skripte.
U profesorovoj skripti.

Ovdje pod skripta podrazumijevam i fajl i nelektorisanu knjigu.

[mijau]

Skripta je nominativ množine srednjeg roda participa prošlog pasivnog latinskog glagola scribo.
Ima struja, što među kroatistima, što među klasičnim filolozima, koji guraju okamenjeni oblik skripta. Ja, iako latinist, priklonjen sam drugoj strani i nemam ništa protiv živoga oblika skripte u ženskome rodu.

[igor_MD]

Skripta je nominativ množine srednjeg roda participa prošlog pasivnog latinskog glagola scribo.
Ima struja, što među kroatistima, što među klasičnim filolozima, koji guraju okamenjeni oblik skripta. Ja, iako latinist, priklonjen sam drugoj strani i nemam ništa protiv živoga oblika skripte u ženskome rodu.

  Ja bih namlatio studenta koji bi posudio skripta. 

[annorax]

1) Izvidjeti - je li prvo lice jednine futura prvog izvidiću ili izvidjeću?
2) Ako napišem MO, je li jasno da mislim na Ministarstvo odbrane? Ministarstvo odbrane mi je predugačko, a moram naglasiti ko je kriv za nešto.
3) Prototip - je li množina prototipi ili prototipovi? (12 prototipa ili 12 prototipova?)
Hvala unaprijed. 

[Ben Dover]

1. Nisam stručnjak za jekavicu, ali po pravilima tvorbe bilo bi izvidjeću (izvidje(ti) + (ho)ću → izvidjeću).
2. Trebalo bi da je jasno. Koristim i ja skraćenice česro, npr. pišem MR ako mislim na magnetnu rezonancu, to i ako neko ne zna, shvatiće iz konteksta. Ako se dosad pominjalo Ministarstvo odbrane, mislim da nema prepreka za MO.
3. Sistemski ovde dolazi kraći nastavak za množinu (višesložna reč) -i, pa bi množina morala biti prototipi. Znam da se čuje i prototipovi, ali ne mogu pronaći potvrdu u literaturi koji je množinski oblik normiran. Na jednosložne reči dolazi dugi nastavak za množinu, -ovi/-evi: tip — tipovi, pad — padovi, trag — tragovi (izuzetak su mahom merne jedinice i valute: jardi, dinari, jeni), dok na višesložne dolazi kraći nastavak: prototip — prototipi, vodopad — vodopadi, kolotrag — kolotrazi (ne *vodopadovi, kolotragovi). Hoću da kažem da se sa množinom prototipi nikako ne može pogrešiti, iako je gdegde dozvoljen i dvojni nastavak (slučaj — slučaji, slučajevi; laptop — laptopi, laptopovi). Možda je normirano i prototipovi, ali bi moralo biti ispravno i prototipi. Odstupanja se normiraju zbog zastupljenosti, ali se nikad ne stavljaju van snage sistemski oblici.

[nebojsa66]

U hrvatskom, futur je izvidjet ću. Ali čita se kao izvidjeću.

[Ben Dover]

Da, razlikuje se samo zapis. Mislim da u hrvatskom nije pravilno, a viđao sam to u nekim titlovima, izvidjeti ću. To može samo ako klitika dolazi pre glagola (ja) ću izvidjeti.