Mali pravopisni podsetnik

[Ben Dover]

Ne posustajemo dok sve ne ispeglamo da bude cakum-pakum. Treba uneti još novine koje je doneo ovogodišnji Pravopis, predstavljen na sajmu knjiga, tako da ćemo/ćete biti u korak s normom. Evo nekih izmena: imejl se piše sad zajedno (po Pravopisu iz ’93. pisalo se i-mejl), internet ovako, s malim početnim slovom (dosad je bilo ispravno Internet) itd. Možete se i učlaniti na forum, pa se uključiti u rasprave ako vas zanimaju, ili ukoliko želite bilo šta da pitate, kažete...

[Macondo]

to sigurno, biće tu pitanje.
Nisam stigao da lepo pregledam ceo sajt ali mi se dopao od samog početka, naročito onaj - ne znam ni kako se zove to - pravougaonik gde se menjaju teme koje te interesuju (neka interaktivna zajebancija sa leve strane). Jedino bih je ja malo uvećao jer  su slova strašno sitna.

[Ben Dover]

U prevodu sajta smo ga označili kao ’oblačić tagova’. Reći ću administratoru da uveća malo, i ja imam osećaj da su slova isuviše sitna.

[Doki]

Ne posustajemo dok sve ne ispeglamo da bude cakum-pakum. Treba uneti još novine koje je doneo ovogodišnji Pravopis, predstavljen na sajmu knjiga, tako da ćemo/ćete biti u korak s normom. Evo nekih izmena: imejl se piše sad zajedno (po Pravopisu iz ’93. pisalo se i-mejl), internet ovako, s malim početnim slovom (dosad je bilo ispravno Internet) itd. Možete se i učlaniti na forum, pa se uključiti u rasprave ako vas zanimaju, ili ukoliko želite bilo šta da pitate, kažete...

Ali u hrvatskom jeziku Internet i internet se baš ne odnose na isto.

[igniss]

Na šta se odnosi Internet, a na šta internet?

[Ben Dover]

Ove godine su kod nas pravopisci presekli i doneli odluku da je internet postao zajedničkom imenicom, pa su mu dodelili malo početno slovo, tako da reč poprima sva značenja i sa tim malim slovom na početku, ali bi i mene zanimalo da čujem u čemu je razlika između Interneta i interneta u hrvatskom standardu.

[igniss]

internet postao zajedničkom imenicom

Mene zanima zašto si ovde upotrebio instrumental? Mislio sam da je to više karakteristika hrvatskog nego srpskog jezika.

[Ben Dover]

Pa može i u srpskom. Nigde ne piše da je zabranjeno. Koristi to obilato i Stevanović u svojoj gramatici, a ni ja ne prezam da koristim reči koje su bliske mom izrazu, iako ih neko kvalifikuje kao hrvatske ili srpske. Npr. u svojim prevodima koristim reč ured, više mi leži na jeziku od reči kancelarija koju upotrebim svake prestupne godine, po slobodnoj proceni. Malo i da kritikujem pravopiždžije: odbacili su reč zarez u novom pravopisu i dosledno ponavljaju zapeta, što mislim da je prava nebuloza jer su te dve reči ravnopravne u srpskom standardu.

[Doki]

internet - to bi bio tehnički pojam.
Internet - sadržajno informacijsko sociološki fenomen.

npr. "Kako se spojiti na internet?" - "Usporedba primitivnog i Internet - društva"

[igniss]

Pravac ili smer?

U fizici postoji razlika, i to bitna, između pravca i smera — pravac čine dva suprotna smera, te se terminima pravac i smer ne označava isto.
U jeziku van fizike naravno nema neke bitnije razlike — svi sasvim normalno kažemo bilo idem u tom pravcu bilo idem u tom smeru, i ove reči upotrebljavamo kao sinonime.
Valja terminologije raznih nauka razgraničiti od normalnoga, svakodnevnog jezika. Svaka nauka ima neke svoje termine sa posve suptilnim razlikama u značenju, ali to ne važi i za običan svakodnevni jezik. Naučna terminologija je vezana i bitna samo u onim naučnim oblastima na koju se te terminologije odnose i nema razloga da se mešaju u svakodnevni govorni jezik. U lingvistici se to zovu žargoni, i svaka struka ima svoj stručni žargon (setimo se samo lekara!), koji je jedna stvar, a svakodnevni, opšti jezik je sasvim druga stvar.

Ovo je navod sa sajta "Srpski jezički atelje" i, iskren da budem, prilično sam nezadovoljan ovim što sam pročitao.
I "svakodnevni jezik" bi morao da bude precizan. U jednom trenutku ljudi koji govore "svakodnevnim" jezikom" dođu u kontakt sa naukom i onda im je jako teško da promene  navike iz svakodnevnog života. Kad mi neko kaže "suprotan pravac" meni se digne kosa na glavi.
Isto tako, reč "cifra" je postala sasvim uobičajeni sinonim za broj, pa svaki dan možemo da čujemo za "velike cifre" kada se, pre svega,  govori o novcu. Da se razumemo, najveće cifra je 9 i to tako mora da bude i u "svakodnevnom jeziku". Onomad, čak, čuh i za "dvocifrene cifre". Bože me sačuvaj!
Sve ovo je dokaz da je ovo svet kojim vladaju matematički nepismeni ljudi koji nama, manjinskoj populaciji koja ima smisla za logiku, kroji kapu. Tako ćete u testovima opšte informisanosti uvek nalaziti pitanja iz istorije, književnosti, geografije, politike, ali nikada nećete naći. npr. pitanje: "kako glasi Drugi Njutnov zakon?" Šta će to kome u životu, pa to je fizika!


Sreće baba fizičara na ulici i kaže:
-Sinko, jel' u ovom pravcu bolnica?
-Jeste, baba.
-Hvala ti sinko.
-Do viđenja, bako.
Pet minuta pošto je baba otišla:
-Jeste, baba, u tom pravcu, ali u suprotnom smeru.

[Doki]

Sreće baba fizičara na ulici i kaže:
-Sinko, jel' u ovom pravcu bolnica?
-Jeste, baba.
-Hvala ti sinko.
-Do viđenja, bako.
Pet minuta pošto je baba otišla:
-Jeste, baba, u tom pravcu, ali u suprotnom smeru.

(al se baba našetala negde, a! )

[nebojsa66]

Ti od svega primijetio babu! 

[Ben Dover]

@igniss: I ja tako mislim, te uvek nastojim na preciznom izražavanju. I to cifra — i meni se diže kosa na glavi. Cifra je ’brojka’ ili ’znamenka’, dakle ne ’broj’, to je već greška. Ali, priznaćeš, ipak smo mi koji se precizno izražavamo u svakoj prilici u manjini. Kao što je pomenuto: svaka nauka ima svoju terminologiju i ona se ne može uvek primenjivati u svakodnevnom govoru; zapravo, može, samo se ne upotrebljava. Meni se diže kosa na glavi i kad čujem reči poput šrafciger, šajbna, šraf, futer, cangle i mnoge slične nemačke pozamljenice koje su došle iz ko zna kog nemačkog narečja, pošto su mnoge iskvarene u odnosu na izvorni oblik — r Schraubenzieher [šraubenzi(h)er], e Scheibe [šajbe], e Scraube [šraube], s Futter [futer], e Zange [cange] (u uglastim zagradama beleži se izgovor) — jer se u mojoj struci te stvari zovu, redom: odvijač/odvrtač, podloška, vijak/zavrtanj, dovratnik, klešta, kao što i ja uvek govorim, ali gro ljudi koristi upravo pomenute nemačke reči. Takođe, u medicini: „apendicitis“ nije isto što i vulgarno „upala slepog creva“ (pošto ni „apendiks“ (lat. appendix) nije zapravo ’slepo crevo’, već ’dodatak, crvuljak’). Zato je i rečeno to što je rečeno: naučna terminologija može se i mora odvojiti od svakodnevnog razgovornog jezika, jer je prvoj bitno da nešto označi nedvosmisleno, dok ovom drugom nije potrebno ni bitno toliko precizno izražavanje.

[igniss]

Kad se subjekat nalazi ISPRED modalnog dela predikata, onda se glagol TREBATI koristi u svom ličnom obliku.
•   Olovke koje su trebale da pišu plavo.
•   Ja sam trebao da pišem tom olovkom, a ne ti.

@bajone, možeš li, molim te, da navedeš izvor? I ovo mi je čudno i novo...

[Ben Dover]

Kad budem pri svom stonom računaru daću ti navode iz gramatika. Sad pišem sa laptopa, a tu nemam literaturu. Slobodno pitaj na forumu tamo, vidim da si se registrovao. Ima tamo diplomiranih filologa od kojih ćeš dobiti svu potrebnu potvrdu iz literature.

[Bokac]

Želio bih sam da izrazim zahvalnost na trudu Vidim fizičari isto kao i matematičari, pravopis im je vrlo važan Svaka čast.

[igor_MD]

Je li u srpskom jeziku riječ bol uvijek muškog roda?

Ja sam tek danas saznao da je u hrvatskome i muškog i ženskog roda.
Oduvijek sam govorio: Osjeća snažnu bol u lijevoj ruci..., što je nepravilno. Srbi kažu snažan bol, kako i treba. Ali zato uvijek govorim: Osjeća jake bolove u lijevoj ruci... (sada muški rod)

U hrvatskome:
muški rod: bol, bola, bolu... mn. bolovi - kada govorimo o osjetu tjelesne patnje
ženski rod: bol, boli, boli... mn. boli - kada govorimo o osjećaju patnje (duševna bol)   

Uz to, zakleo bih se da će većina u Hrvatskoj (ili barem u mom kraju) reći da "smrdiš po cigaretama" (opet nepravilno), dok vi (Srbija) govorite "smrdiš na cigarete" (pravilno). I tako, još nekoliko stvari...

Premda je ovde reč samo o nekoliko sitnica, opet jedino šta mogu da zaključim jeste da ste mnogo pismeniji narod (od mene i okolice u kojoj živim - da ne dobijem po repu!). 
 

[dakyorlando]

Je li u srpskom jeziku riječ bol uvijek muškog roda?

Jeste. Nikad u srpskom nisam video da piše "boli", uvek "bolovi".

Zar u hrvatskom nije pravilno napisati "miriše po cveću" i slično?

[igor_MD]

Eto... rekoh 
Ne, u hrvatskom je pravilno: zaudarati, smrdjeti, mirisati na što, a ne po čemu.

[Ben Dover]

Šestotomni Rečnik Matice srpske daje i muški i ženski rod za im. bol (prva sveska, str. 245), tako da je u srpskom oboje pravilno.

P. S. Koliko vidim na HJP-u, i u hrvatskom se ova imenica javlja u oba pomenuta roda (kliknuti i na link u poglavlju Etimologija), jedino je razlika odnosi li se bol na duševnu ili telesnu (srpski standard izjednačava oba značenja bez obzira na rod).

Premda je ovde reč samo o nekoliko sitnica, opet jedino šta mogu da zaključim jeste da ste mnogo pismeniji narod (od mene i okolice u kojoj živim - da ne dobijem po repu!).  

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/222114/Trecina-ucenika--nepismena

P. P. S. http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1lnWRY%3D&keyword=mirisati. Treća tačka: rekcija je i na i po u hrvatskom (ovo po je verovatno pod uticajem nemačkog [riechen nach]), u srpskom je samo na. HJP je digitalizovani Anićev rečnik, a on je ugledni lingvista, neće lupetati koješta u svom rečniku, tako da sam poprilično siguran da je sve što stoji tamo u skladu s (hrvatskom) normom.

P. P. P. S. Ignisse, nisam zaboravio na tebe, dobićeš izvor oko one nedoumice u vezi s glagolom trebati, samo ne postižem da se uključim u forum pošto imam puno drugih obaveza.

[igor_MD]

P. P. S. http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1lnWRY%3D&keyword=mirisati. Treća tačka: rekcija je i na i po u hrvatskom (ovo po je verovatno pod uticajem nemačkog [riechen nach]), u srpskom je samo na. HJP je digitalizovani Anićev rečnik, a on je ugledni lingvista, neće lupetati koješta u svom rečniku, tako da sam poprilično siguran da je sve što stoji tamo u skladu s (hrvatskom) normom.

Ja govorim o standardnom jeziku. Znam što piše u Anićevu rječniku, ali taj je rječnik izvanredan, i opisan! Kada bih se ravnao po njemu, znao bih da je sve što napišem u skladu s normom. I ne bih uopće više proučavao jezik, ili barem puno manje. Taj rječnik dopušta apsolutno sve: npr. ondje gdje naš službeni pravopis stavi ograničenja, on stavi "može i tako i onako". Za rekcije je identična stvar u mnogim primjerima ...
Svi su oni "ugledni" - pa opet - mi smo nepismeni (naravno, i svojom krivicom).
 

[igniss]

Ako niste znali:

http://en.wikipedia.org/wiki/Serblish

[mijau]

E pa očito treba još malo proučavanja (iz više izvora) jer glagol mirisati u hrvatskom regira i s po i s na (s time da je na puno češći u razgovornim oblicima):

- mirisati po čemu = odisati nekim mirisom (miriše po mošusu)

- mirisati na nešto - preneseno (miriše na akciju).


Nemojte tako olako odbacivati Anića.

[igor_MD]

Nemam ja što ikoga odbacivati jer jako malo znam o jeziku da bih govorio: "Pih, baš on zna (je znao)!". Uostalom, vrlo često otvaram HJP, jer Šonjin rječnik nemam. Ovo što si napisao nije iz drugog izvora nego iz Anića. 
Zanima me samo što je s ovime: http://savjetnik.ihjj.hr/savjet.php?id=82 ili knjigama Nives Opačić (konkretno, posljednja, 123. str.) koje redovito čitam i u kojima naglašava dopunu u akuzativu.
A ovo je samo jedna sitnica kod koje u Anića "može sve".
Nema veze, ovo ionako proučavam (pa možda i površno) iz gušta, i ne odustajem.     

[mijau]

Nije iz Anića već iz Hrvatskog enciklopedijskog rječnika urednika mr. Ljiljane Jojić i prof. dr. Ranka Matasovića (čijim sam predavanjima imao čast prisustvovati).

Nema veze, ovo ionako proučavam (pa možda i površno) iz gušta, i ne odustajem.     

Niti itko kaže da bi trebao, jer bavljenje jezikom je jedna fascinantna disciplina.
 

[Ben Dover]

Svakako je čast prisustvovati Matasovićevim predavanjima, samo je on valjda dr bez tačke. (Verovatno si po inerciji lupio tačku, ne verujem da je u hrvatskome pravilno dr. s tačkom.)

[mijau]

Ne, titula doktor se u hrvatskom piše s točkom kad je skraćena: dr. Matasović. Najozbiljnije.

[Ben Dover]

Verujem ti, u redu. Kod nas se skraćenice dr, mr i slične pišu bez tačke jer su nastale od prvog i poslednjeg slova u reči, pa po nekoj logici tu ne ide tačka, dok se ostale, npr. prof., pišu s tačkom.

[Ben Dover]

Evo triju potencijalnih nedoumica koje smo pomenuli u temi u Dr Hausu:
• Naglasih kako nije dobro reći imuni sistem, već treba imunosistem, imunski sistem ili imunološki sistem, pošto imuni sistem označava ’sistem koji je imun’, a to nije to, jer taj sistem nije sam po sebi imun, otporan, već služi da se postigne imunost, otpornost, pa zato treba reći imunosistem, imunski sistem ili imunološki sistem.
• Ni ispred negacije prelazi u i, pa tako nije dobro *ni ne mogu, *ni ne znam i sl. nego treba i ne mogu, i ne znam. Naravno, ukoliko ni dolazi nakon negacije, ostaće neizmenjeno.
• Spoj predloga i glagola se ne dozvoljava u standardnom jeziku, sem u nekim izrečajima (recimo: za poneti, gde se toleriše zbog rasprostranjenosti i učestalosti). Primeri poput klinika za izvaditi zub, što je, na žalost, zaista zabeleženo, mimo standarda su.

[daxdavor]

Što je ispravno (hravtski):
video kazeta ili video kaseta?