Ja ne vidim po čemu su vegetarijanci i vegani nenormalni i kako su uopšte živi, ako biljna hrana nije dovoljna ljudskom organizmu. Mora da krišom uzimaju parče slanine svako veče. 
Šalu na stranu, i te kako je dovoljna, samo treba imati dobar plan ishrane i znati šta jesti. Iako ne volim nametanje drugima veganstvo kao jedino pravo, još manje volim insistiranje na tome da se bez mesa i mlečnih proizvoda ne može, što je daleko od istine.
A zašto određene skupine ljudi imaju potrebu da drugima otrkivaju Jedinu Pravu Istinu do koje su oni došli mukotrpnim proučavanjem sveta oko sebe, čitanjem svih knjiga, istraživanja i naučnih radova ikada objavljenih na temu, a iz čega su izvukli Posvemašne Zaključke? I u svom tom upinjanju da se drugima predoče Neporecivi Dokazi, ako se držimo ove teme, često padaju reči poput: „meso truli u crevima, ono se ne probavlja do kraja“, „jaja, mleko i mlečni proizvodi nisu zdravi, od celog živog sveta još ih samo ljudi koriste u ishrani svakodnevno“, „e, kad biste vi znali šta trpate u sebe“, tralala, tralala. Sve navedene izjave čuo sam isključivo od zadrtih biljoždera koji su sebe ubedili da im meso smeta i da nije zdravo. A ako želiš, izguglaću ti za pet minuta i članke u kojima ovo baš ovako piše, kao da neko nas
svaštojede želi strahom preobratiti u vegetarijanstvo/veganstvo. Takvim nastupom odmah se stavlja do znanja da se ne raspolaže činjenicama nego se drugi pokušavaju privoleti na svoju stranu manipulacijom i zastrašivanjem: „istina je tako užasna, ali konačno su Verodostojni Odgovori pred tobom koje su zli proizvođači hrane i vlade svih zemalja skrivali“.
Ja eto NEĆU bez mlečnih proizvoda, pogotovo sira, a onda ni mleka, jaja i mesa, te ostalih „štetnih“ namirnica. U ovom trenutku imam gorgonzolu, bri, čedar, mocarelu, gaudu, parmezan, fetu, kozji i kravlji sir (da, manijak sam za sireve), zatim pavlaku, jogurt, acidofilno i obično slatko mleko, te ćureće grudi, svinjski ribić, džigericu i mešano mleveno meso u frižideru i sa zadovoljstvom ću sutra spremiti nešto za jelo od toga. Pored toga imam i krompir, paradajz, šargarepu, celer, pirinač, papriku, kupus, pasulj i luk, pa će se naći nešto i za prilog i salatu. A, vidiš, imam i sočivo, laneno seme, pšenicu, testenine, kuskus i dr., onda šampinjone, bukovače i lisičarke, i od voća jabuke, banane, kruške, šljive, grožđe, pomorandže, limun i avokado — znači, hranim se vrlo raznovrsno. Što će reći da je ovo bio uvod za sledeću rečenicu: slažem se s Lazom da je sve u umerenim količinama najbolje rešenje, a ne bilo kakva isključivost; — još nijedan postojan i čvrst dokaz nisam video da su npr. belančevine iz mesa štetne, a samo biljna vlakna u ishrani Jedino Pravo, te da se njima uopšte mogu nadomestiti belančevine životnjskog porekla kako vegetarijanci/vegani tvrde. Svi koji se to trude da dokažu istržu mnogošta iz konteksta i pozivaju se na studije nekakvih stručnjaka sa Serbone, vlastite veleumne zaključke koji zvuče kao da su sinuli tokom seanse na zahodskoj školjki, a da ne pominjem kojekakve teorije zavere. Pa se slavodobitno navodi primer jednog boksera vegana. Najbliži protivprimer tome je verovatno jedna časna sestra koja upražnjava redovan seks. Dakle, ko voli, neka papa samo travuljine i neka sebe ubeđuje kako je uneo sve što mu je potrebno, a mi ostali ćemo živeti srećni u neznanju i, verovatno po poimanjima večno neshvaćenih biljojeda, otegnuti papke koju godinu ranije jer nismo kao oni vodili računa šta smo za života jeli.
Verovatno neki znaju, ali da bi neka država ušla u Svetsku Trgovinsku Organizaciju(WTO) ona mora da dozvoli uvoz GMO hrane. Nemoguće ju je izbeći. Prosto te zapad ucenjuje.
Moguće je. Nikad kontrola hrane nije bila veća nego danas. Ja živim na tom Zapadu i na svakom proizvodu je naznačeno je li dobiven bez genetske modifikacije (gentechnikfrei erzeugt), te stoji dokaz o poreklu, jer se i ovde i te kako gnušaju GM hrane. Za meso i jaja su navedena i imena proizvođača (mislim na male privrednike) te oblast u kome je stoka i živina uzgajana i kako je uzgajana: za jaja je još naznačeno da su od živine koja je slobodno trčkarala imanjem (Freilandeier, Eier aus Bodenhaltung), a za meso da je stoka i živina koja je zaklana hranjena genetski nemodifikovanim krmivom te da nisu u njega ubacivani neupotrebljivi samleveni ostaci nakon klanja (papci, kosti i sl.). Za voće i povrće je navedeno poreklo te da li je prskano, pa je moguće kupiti i neprskano (unbehandelt). Na svakoj tržnici prodaju robu seljaci koji imaju odobrenje da tu mogu prodavati, i kod svakog je navedeno ime i adresa. Za sireve se zna koje su kulture upotrebljavane i koje mleko, i na onima koje ja kupujem stoje potvrda i atest da nisu od mleka ludih GM krava/koza/ovaca. Čak se s kontrolom i preterivalo, pa su nedavno ukinuti ili olabavljeni pojedini propisi da određene kulture moraju imati određene dimenzije i oblik, jer je ogromna količina hrane bila uništavana (čak je bila propisivana zakrivljenost banana, dužina krastavca, veličina šargarepe i sl.). Jasno je da ko ne želi da jede genetski modifikovano smeće, — ne mora i može ga izbeći prostim pogledom na ambalažu. A ako država dozvoli uvoz GM hrane, nije u obavezi da dozvoli i uzgoj na svojoj teritoriji, već ga može zabraniti. Tako da nema potrebe čupati kosu, padati u vatru, seći vene, razmahivati se teorijama zavere i prizivati smak sveta jer je, avaj, „svet otišao dovraga“.
