Mali pravopisni podsetnik

[igniss]

Pleonazam - suvišno gomilanje istoznačnih riječi.

Zakleo bih se da je ovo pleonazam.

[mijau]

Nije.

Suvišno gomilanje = nepotrebno gomilanje.

Isto tako možeš gomilati drva za ogrijev, a to je daleko od nepotrebnog, pogotovo ako živiš u gorskim krajevima, a nemaš dostupne druge načine grijanja.

[igniss]

Isto tako možeš gomilati drva za ogrijev, a to je daleko od nepotrebnog, pogotovo ako živiš u gorskim krajevima, a nemaš dostupne druge načine grijanja.

Eto, gomilanje drva nije suvišno, ali gomilanje reči je uvek suvišno.

[mijau]

ali gomilanje reči je uvek suvišno.

U zakonima nije. Zakon mora biti što preciznije objašnjen, i dopušteno je gomilanje riječi i obilato korištenje zalihostja.

Osim toga, to je objašnjenje pleonazma, a pleonazam ne bi objašnjavali pleonazmom. Da je umjesto gomilanja ostavljeno prvotno značenje glagola πλεονάζω (obilovati, imati napretek) e onda bi to u kombinaciji sa suvišnim bio pleonazam.

[vekyizveky]

zalihostja

?
Je li to neka klopa? Zvuči mi jestivo.

[mijau]

Zalihostje, zalihost, zalihostnost, zališnost - ponavljanje informacija u komunikaciji kojem je svrha sprečavanje nesporazuma; redundancija.

Nažalost, nije baš jestivo. 

[Doki]

Najoptimalniji nije pleonazam već čisto baljezganje.

Ti ga zovi baljezganjem ja ću vjerovat Bratoljubu Klaiću (Veliki rječnik stranih riječi, Zora, Zagreb 1974. str. 1028).

Kao što su nas sve učili pleonazam je nizanje riječi.

Nizanje? Prvi put to čujem... Kladio bih se da je nizanje riječi nešto sasvim drugo.
BTW., izvolite: http://rapidshare.com/files/275231389/_18395_pleonazmi.ram i pokrenite REAL PLAYERU.

Zakleo bih se da je ovo pleonazam. Grin

Nije, mijau ti je lijepo odgovorio.

[igniss]

Osim toga, to je objašnjenje pleonazma, a pleonazam ne bi objašnjavali pleonazmom.

Ne bi trebalo, ali ponekad posumnjam u zdravu pamet lingvista. Koliko se samo puta se desilo da različiti značajni jezikoslovci pričaju različite stvari. Pre neki dan smo ovde imali slučaj da da neko navodi Klajna koji priča jedno, a ja zvanični pravopis koji preporučuje drugo. Naročito sam se zaprepastio kada sam jednom prilikom pročitao negde da lingvistika nema preskriptivnu, već deskriptivnu ulogu. Dakle, ako jako dugo jako mnogo ljudi greši u nečemu, to će postati pravilo.

[mijau]

Nizanje? Prvi put to čujem... Kladio bih se da je nizanje riječi nešto sasvim drugo.

Riječi se u rečenici nižu (značenje: slijede jedna drugu, postavljene su jedna iza druge), tako da ne vidim što je sporno u riječi nizanje koja je višeznačna.

[Doki]

Da, ali nemožeš napisati ovo:

pleonazam je nizanje riječi.

[mijau]

Da, ali nemožeš napisati ovo:

pleonazam je nizanje riječi.

Istina, ispalo mi je ono nepotrebno / suvišno, ali gledano u kontekstu odgovora na tvoj post, izbjegavao sam zalihost. Šala, mala.
Nemožeš mora biti odvojeno.
I da, većina naših filologa kaže da je najoptimalnije pleonazam, tako da mogu prihvatiti i tu tvrdnju, ipak, bliži sam onima koji misle da je to obična bedastoća baš kao i riječ skoncentrirati. (Priklonio sam se ovima drugima zbog izvornog jezika riječi koje su ovdje u pitanju.)

Inače, najjača fora s pleonazmima bio mi je jedan naš političar u svom TV nastupu prije dosta godina, kad je izjavio: Nalazilo se tamo circa negdje oko desetak ljudi...

[Doki]

Da, ali nemožeš napisati ovo:

pleonazam je nizanje riječi.

Istina, ispalo mi je ono nepotrebno / suvišno

Hmm, čak može i bez toga, ali aludirao sam na "pleonazam je (nepotrebno/suvišno) nizanje istoznačnih riječi". (znam da nisu uvijek istoznačne, al...)

Inače, najjača fora s pleonazmima bio mi je jedan naš političar u svom TV nastupu prije dosta godina, kad je izjavio: Nalazilo se tamo circa negdje oko desetak ljudi...

Eto, na kraju može biti da ih je bilo 50.

PS. Znam da je NE MOŽE, al kad brzo pišem, pišem tako kako izgovaram... bez razmaka. Iako, ne bi uzimao za grešku ako netko napiše "nemožeš".

[igniss]

Evo još jedne stvari u kojoj ljudi masovno greše (Dex, nadam se da ćeš ovo pročitati )

sakrij, sakrijmo - sakri, sakrimo
odbij, odbijmo - odbi, odbimo
pij, pijmo - pi, pimo
ubij, ubijmo - ubi, ubimo

[MilanRS]

€

U srpskom jeziku se piše (i govori)
evro, a ne euro.

Kao što je Evropska unija, Evropa, tako je i evro.

Na hrvatskom se piše: Europska unija, Europa i euro.

[igniss]

Verovao ili ne, baš sam seo da to napišem, kad imadoh šta da vidim... 

[igniss]

Hrvatski: Španjolska - Španjolac, Španjolka
Srpski: Španija - Španac, Špankinja

Problem je u tome što mnogi, čak, nisu ni čuli da je na srpskom ispravno Špankinja, pa se zabezeknu kad im neko to kaže. 95% ljudi u Srbiji koristi hrvatsku reč za ženu iz Španije.

[Packy]

Takođe bi trebalo koristiti Škot, Škotkinja, nipošto Škotlanđanin, Škotlanđanka, bez obzira koliko Škot asocira na nešto

[igniss]

nipošto Škotlanđanin, Škotlanđanka

Nije "nipošto", jer Pravopis kaže da je bolje Škot i Škotkinja nego Škotlanđanin i Škotlanđanka.

[Packy]

Pa nije "bolje", jer gramatički nije ispravno, zato što su to izvedenice iz nemačkog, ako ti je lakše "nije preporučljivo"

[igniss]

Samo sam naveo ono sto pise u Pravopisu srpskoga jezika. Tu ono "bolje" znaci da nije nepravilan ni drugi izbor.

[MilanRS]

Ukus ili okus?
U Pomoć pri prevođenju, da li se radi o kvržicama za okus ili ukus?

Neko ima ukusa za izbor odjeće i slično. To je ukus.
A hrana i piće, mislio sam da oni imaju okus, a ne ukus. Ipak, Grandova kafa kaže "i miris i ukus".
A takođe, kaže se ukusno, a ne okusno.
Znači, ima neka komplikacija oko toga.
Igniss, imaš li precizno tumačenje?

[SuperSerb]

Koliko ja znam, kod nas se kaže ukus, a u hrvatskom je okus.
Ispravite me ako grešim.

[igniss]

U pravu si SS, nemam šta da dodam. U Srbiji se kaže "ukus" za sve što si rekao, Milane, isto kao što "taste" na engleskom znači sve to.

[MilanRS]

Znači, sve je ukus, ne postoji okus u srpskom?

[radrad]

ne postoji.

[svetlanalane]

ne postoji.

Pa da li ću nešto onda okusim ili ukusim?

[radrad]

Vidis, na to sam zaboravio...

[igniss]

Pa da li ću nešto onda okusim ili ukusim?

Pa okusićeš, ali samo se tu javlja u tom obliku. Verovatno u nekim dubljim etimološkim analizama možemo da zaključimo da je, recimo, u staroslovenskom,  taj oblik bio "okus" (mada bih ja pre rekao "vkus"). Kaže se i "zemlja" ali se kaže "inostranstvo", a ne "inozemstvo" itd. Ima mnogo primera tih nedoslednosti.

[MilanRS]

Hvala vam svima na odgovoru i pomoći. Sad znam više nego što sam znao večeras.

[elys]

ma bmk samo nek se JEDE i razumije ,ja ga razumijem i na hrvatskom i srpskom a pricam onaj treci jezik,znaci kako god da ga napises valja