Mali pravopisni podsetnik

[MilanRS]

Da, a posebno što svi govore bez "z".
Sa "z" sam čuo/pročitao samo kod bajonea.

[Ben Dover]

De kao prefiks označava suprotnu radnju od one koja je označena osnovnom rečju, odstranjivanje, udaljavanje, prekidanje, ukidanje ranijeg stanja. Tako: deartikulacija, debalans, debirokratizacija, deblokada, devalvacija, deaktivacija... (primeri iz Klajnovog rečnika)

Svašta, tu nešto ne štima. Nemam taj rečnik, ali pogledaću u merodavnoj literaturi ili ću pisati Klajnu.

[annorax]

debalans

Je li ispravno reći disbalans?

[Ben Dover]

Pogledao, nema eksplicitnog pravila, pa pišite i govorite kako ’oćete (deaktivirati, deinstalirati ili dezaktivirati, dezinstalirati).

debalans

Je li ispravno reći disbalans?

Trebalo bi (ima i gorih hibrida), mada rečnici ne beleže.

[HeadBurn3r.]

Kako se transkribuju prezimena Powell i Dejah (izgovara se Dežah)? Kod ovog prvog mi Pauel glupo zvuči, a kod ovog drugog se valjda ovo „h“ valjda na kraju gubi, kao kod Noah —> Noa.

[Ben Dover]

Pauel, da. Ovo drugo bi trebalo da je Deža, ali ne mogu nigde pronaći izgovorni ključ, pa nisam sto posto siguran. Ako u seriji izgovaraju [deža], onda tako i ostavi.

[HeadBurn3r.]

Znači Pauel, da.
Da izgovara se Deža. Ima još i Sojat (Sožat), onda i tu treba „ž“?

[annorax]

Bajone, je l' ono bi U pomoć! ili Upomoć!?
Klajn ne kaže ništa o ovome, a ja po knjigama i televiziji viđam i jedno i drugo.
Šta misliš da dopišeš u Osnove pravopisa i gramatike -> Krivo pisane riječi?
Hvala. 

[Samisko]

Upomoć!

[Ben Dover]

@Headburner: Da, onda će biti Sožat, ako se tako čuje u seriji.

@Anoraks: Ako je uzvik, onda spojeno, upomoć (dozivati upomoć), a ako je predloško-padežna konstrukcija, odvojeno, svakako, u pomoć (priteći u pomoć).

[HeadBurn3r.]

Hvala, majstore.

[Ben Dover]

Uvek.

[annorax]

1) Bajone, u Osnove pravopisa i gramatike -> Složenice, polusloženice i izvedenice ne vidim da si objasnio šta se radi u situaciji kad moramo napraviti složenicu u kojoj je jedan dio prava skraćenica. Dakle, ne ona koja je nastala polovljenjem (da tako kažem  ) riječi, kao npr. auto-klub, nego skraćenica nastala uzimanjem prvih slova složenog termina. Konkretno: u SF-u se termin elektromagnetni puls standardno piše kao EMP; bio sam prisiljen da skujem termin EMP bomba i nisam siguran da li pišem EMP bomba ili EMP-bomba?
2) Kad smo već kod skraćenica: da li skraćenica dobija drugi rod, ako on zvuči "prirodnije"? Recimo: imam rečenicu Moramo se povući, protivvazdušna odbrana im je prejaka; ako hoću da je skratim, da li pišem ... PVO im je prejak ili ... PVO im je prejaka?
3) Klajn kaže da se unedogled piše isključivo sastavljeno. (Ne sviđa mi se što se ovaj rat oteže unedogled.) Izdanje je staro (još iz vremena srpskohrvatskog jezika), a ja u novim knjigama viđam jedino u nedogled. Je li se nešto promijenilo ili je rastavljeno pisanje nepravilno?
Hvala. 

[Ben Dover]

1. Bez crtice: EMP bomba.
2. Nema u Pravopisu o rodu skraćenica, ali ovde bih uzeo muški rod, kao npr. kod SZO (= Svetska zdravstvena organizacija), pošto se skraćenica sriče pri izgovoru, [pe-ve-o]. Dakle, PVO je prejak.
3. Ništa se nije promenilo, nego izdavači nemaju lektore. Prilog unedogled piše se sastavljeno.

[annorax]

Prije nego što postavim pitanje, prvo ću citirati Klajna:

nizašta (nizašto) - Nije razjašnjeno da li treba pisati sastavljeno, kako je u PR, ili u tri reči, kako proizilazi iz člana 91d Pravopisa. Sastavljeno pisanje svakako je bolje u priloškom značenju, npr. "Nizašta se naljutio" (= za sitnicu, bezrazložno), a rastavljeno kad se čuva značenje reči ništa, npr. "Mi vas ni za šta ne optužujemo". U drugim slučajevima, kao danas nisam nizašta, nizašta na svetu, mogao bi se braniti i jedan i drugi način pisanja.

(Ovaj redni broj člana pravopisa je sad možda drugačiji.)
Bajone, kako bi ti postupio u ovoj situaciji:
Trebaš mi da sklopiš sporazum sa Lizom. Slint mi nije trebao ni za šta. (ili ... nizašta)?
Ja bih izabrao prvo, jer se čuva značenje riječi ništa (nije mi trebao "za ništa").
Hvala. 

[Ben Dover]

Isto kaže i P10 u t. 111: nizašta u zn. ’bez potrebe, bezrazložno’; rastavljeno ni za šta u zn. ’ni zbog čega’.

Ići će ipak rastavljeno u tvom primeru (nije mu trebao ni zbog čega).

[bagzi94]

Zanima me šta mislite o još uvek.

[Ben Dover]

Da neki kukaju kako je tobož prevedenica (kalk) s nemačkog (noch immer), ali činjenica je da se zapaža kod dobrih pisaca i dugo se javlja u rečnicima, pa ga ne treba izbegavati. Naravno, uvek se može zameniti „naškijim“ i dalje, ali nema potrebe izbegavati ni ovo prvo.

[bagzi94]

Hvala lepa. 

[Lepi Dzoni]

Borio se u bici ili borio se u bitci? Nešto me zeza ovaj titlYU spellchecker.

[annorax]

Koliko je meni poznato, u srpskom može bitki i bici. Bitki je navodno pravilnije, bici se toleriše, a u hrvatskom je pravilno sve troje (dakle, samo u hrvatskom može i u bitci).
Ja pišem bici, i siguran sam da to može, a ako ti to ne odgovara, sačekaj Bajonea, on je mjerodavniji.

[Ben Dover]

Borio se u bici ili borio se u bitci? Nešto me zeza ovaj titlYU spellchecker.

Bici ili bitki u srpskom, dobro veli Anoraks. Ostavi se TitlYua za proveru pravopisa, Džoni, program glede toga nema veze sa životom, jer i ta mala baza koju ima sadrži više grešaka nego tačnosti.

[Lepi Dzoni]

Annorax i Bajone, hvala vam. Tako sam u startu mislio, ali me onaj titlYU malo pokolebao.
Bajone, u pravu si za program, inače ga koristim samo za dodatnu proveru tipfelera, zaista ima dosta grešaka u bazi.

[bagzi94]

Kada se u instrumentalu koristi -om, a kada -em?

[Ben Dover]

Ma to je prosto! Evo:

Samoglasnik u nastavku instrumentala jednine imenica srednjeg roda uvek je jednak samoglasniku koji je završetak nominativa jednine, pa je od selo, jezero, krilo, rebro instrumental selom, jezerom, krilom, rebrom, a od polje, more, proleće, pruće — poljem, morem, prolećem, prućem.

Kod imenica muškog roda raspodela -om i -em je složenija, pa po pravilu imamo da je:
• nastavak imenica koje završavaju nenepčanim suglasnikom -om: učenik-učenikom, drug-drugom itd.;
• nastavak imenica sa završetkom na prednjonepčani suglasnik -em: učiteljem, mladićem, krajem.

Ova raspodela postaje složenija delovanjem razjednačavanja samoglasnika, pa su oblici instrumentala jednine sa -om iza prednjonepčanih suglasnika osnove: Sanjom, ježom, keljom, hmeljom, kejom, padežom, krečom, Bečom itd., jer se u slogu koji neposredno prethodi nastavku nalazi samoglasnik e, dok se iza prednjonepčanih suglasnika osnove u imenicama uvek nalazi nastavak -em: nožem, Gočem, Milošem i sl., jer se u slogu neposredno ispred nastavka nalazi samoglasnik o.

Osnove na tvrde prednjonepčane suglasnike, č, ž i š, na skupine št i žd, na glasnik r, kao i osnove sa više od tri sloga, bez obzira što se završavaju i mekim prednjonepčanim suglasnikom, pa i bez obzira na to što se u slogu ispred nastavka nalazi samoglasnik e, mogu imati kao nastavak instrumentala jednine i -om i -em, što nazivamo morfološkim dvojstvima: vozačom/vozačem, bičom/bičem, košarkašom/košarkašem, pužem/pužom itd. Takva dvojstva dopuštaju i neke osnove na c (strícom/strícem) ili z (mrazom/mrazem) ukoliko načelo razjednačavanja ne nametne samo jedan oblik (ocem, zecom).

Imenice m. r. na -e u instr. jd. imaju -em ukoliko im se osnova završava prednjonepčanikom: Miloje-Milojem, a nastavak -om ukoliko im se osnova završava nenepčanim suglasnikom: Pavle-Pavlom.

Imenice m. r. na -o imaće u instr. jd. nastavak -om, bez obzira na osnovinski suglasnik: striko-strikom, Vojo-Vojom.

[lazavr]

Kada se u instrumentalu koristi -om, a kada -em?

Za ovo bi trebalo da imas razvijen osecaj s obzirom da si rodjen i zivis u Srbiji...

[Ben Dover]

Baš tako, to sam mu i ja rekao u pričaonici. Predložio je da stavim ovo u potforum Gramatika i pravopis, ali nema potrebe, ovo je suvoparna teorija i maternji govornici ne razmišljaju o tome, već spontano koriste te nastavke.

[bagzi94]

U mom gradu uglavnom greše.

[King Eric]

Onda se preseli u neki drugi.

[Ben Dover]

Raspoložen si danas!