Mali pravopisni podsetnik

[Ben Dover]

Ime jedne planete je Lotho Minor. Da li se to pravilno transkribuje kao Loto Minor ili ono minor treba prevesti? Ako treba, kako se to prevodi? Pretpostavljam da postoji i Lotho Major  ; kako bi se to prevelo/transkribovalo?
Zahvaljujem. 

Ako samo transkribujemo: Loto Majnor (analogno Loto Mejdžor); ako transkripciju prilagođavamo: Loto Minor (Loto Major); a ako prevodimo, onda recimo Mali Loto (Veliki Loto). Na tebi je izbor, a prilagodi ga prema drugim nazivima. Ja bih se verovatno odlučio za neku od drugih dveju varijanata.

Nema na čemu.

[kingmax]

Oni koji titluju na hrvatski i pišu:   "s menom"... mislim, koga vi tu?   

[bagzi94]

Ma daj!
Ma baš me briga!
Ma da!
Ma nemoj!

Da li treba da stoje zapete u ovim primerima?

[Ben Dover]

Ne.

[cpdjaN]

Ali, ona me je to naučila.

ili

Ali ona me je to naučila.

[HeadBurn3r.]

Ja nikad ne stavljam zarez posle "ali", vrlo retko.

Mislim da je to ispravno.

[King Eric]

Oboje je ispravno. Ako postoji duža dramaturška pauza nakon ali, stavite zarez. Ako ne, ne morate.

I nešto pomalo vezano za ovo. Savjetovao bih vam da za izražavanje kraćih pauza i zastajkivanja izbjegavate one odvratne trotočke koje se u transkriptima posvuda nalaze. To mnogi prevoditelji jednostavno ostave u titlovima pa im onda izgledaju kao slikovnica za prvašiće jer imaju trotočke kod svakog kratkog zastajkivanja. Nadam se da ne moram objašnjavati koliko retardirano izgledaju titlovi koji imaju trotočku u svakoj drugoj liniji.

[Samisko]

Ja retko stavljam zarez posle ali, izbegavam to.

[Ben Dover]

Takođe ni dvotačke koje navodno označavaju prekid rečenice i njen nastavak u narednoj liniji nemaju mnogo veze s mozgom, a viđao sam to.

Npr.

182
Iako ne prima klijente,
ubaciće me na audiciju..

183
..za sapunicu na internetu.
Jesi li ih gledao nekada?

Ovo izbegavati po svaku cenu.

[kingmax]

Oboje je ispravno. Ako postoji duža dramaturška pauza nakon ali, stavite zarez. Ako ne, ne morate.

I nešto pomalo vezano za ovo. Savjetovao bih vam da za izražavanje kraćih pauza i zastajkivanja izbjegavate one odvratne trotočke koje se u transkriptima posvuda nalaze. To mnogi prevoditelji jednostavno ostave u titlovima pa im onda izgledaju kao slikovnica za prvašiće jer imaju trotočke kod svakog kratkog zastajkivanja. Nadam se da ne moram objašnjavati koliko retardirano izgledaju titlovi koji imaju trotočku u svakoj drugoj liniji.

Eriče, nisi u pravu. Ako misliš na hrvatski, iza veznika (dakle, direktno iza veznika npr: ali,) : a, ali, nego, no, već, nikada se ne stavlja zarez. Zarez se stavlja kada želimo naglasiti nešto, ali u ovom obliku... npr: "bolje ja nego ti, bolje ikad nego nikad." A direktno iza veznika, ne. E sad... ne znam kako je u srpskom, neka pojasni bajone.

[King Eric]

Otkad to? Redovno vidim na HTV-u zarez iza veznika no ako slijedi neka kraća dramaturška pauza. Neće valjda stavljati trotočke, to je debilno. Uostalom, što ako ide vokativ nakon veznika? Ne pisati zarez?

Ali Mike, nisi u pravu.

[igor_MD]

Oboje je ispravno. Ako postoji duža dramaturška pauza nakon ali, stavite zarez. Ako ne, ne morate.

I nešto pomalo vezano za ovo. Savjetovao bih vam da za izražavanje kraćih pauza i zastajkivanja izbjegavate one odvratne trotočke koje se u transkriptima posvuda nalaze. To mnogi prevoditelji jednostavno ostave u titlovima pa im onda izgledaju kao slikovnica za prvašiće jer imaju trotočke kod svakog kratkog zastajkivanja. Nadam se da ne moram objašnjavati koliko retardirano izgledaju titlovi koji imaju trotočku u svakoj drugoj liniji.

Eriče, nisi u pravu. Ako misliš na hrvatski, iza veznika (dakle, direktno iza veznika npr: ali,) : a, ali, nego, no, već, nikada se ne stavlja zarez. Zarez se stavlja kada želimo naglasiti nešto, ali u ovom obliku... npr: "bolje ja nego ti, bolje ikad nego nikad." A direktno iza veznika, ne. E sad... ne znam kako je u srpskom, neka pojasni bajone.

Prečesto se u našim titlovima vidi iza veznika ali zarez. Kao da ne znaju piše li se ono ispred ili iza njega, pa ga stavljaju svagdje. 
Vrlo često je nepotrebno i ja bih ga izbjegavao, ali nitko ti ne brani da ga staviš želiš li napraviti tu, kako Eric kaže, "dramaturšku pauzu". Isto je i s veznikom no: neki ga odjeljuju zarezom kada ima značenje međutim. Meni je to ... mah ...
Ja ih rijetko stavljam u tim položajima.

P. S. U svako doba radije bih intervenirao u interpunkciju podcrtanoga teksta. 

[King Eric]

Ja ih gotovo nikad ne stavljam. Izgledaju mi debilno. Samo kažem da se može tako označiti dramaturška pauza ako prevoditelj procijeni da je potrebno, ali svakako se treba izbjegavati masovna upotreba.

[kingmax]

Otkad to? Redovno vidim na HTV-u zarez iza veznika no ako slijedi neka kraća dramaturška pauza. Neće valjda stavljati trotočke, to je debilno. Uostalom, što ako ide vokativ nakon veznika? Ne pisati zarez?

Ali Mike, nisi u pravu.

Dobro... ti si naveo izuzetak. Ali direktno iza veznika zarez se ne piše. Osim u iznimnim situacijama kao što je ova. A to što piše HRT ne znam zbilja jer nisam upalio TV sto godina. Samo govorim kako su meni predavali.

[igniss]

Reč “zatipak” proglašena je za najbolju novu hrvatsku reč na ovogodišnjem konkursu časopisa "Jezik", saopšteno je 31. marta u Lipiku u zapadnoj Slavoniji.
Autor “zatipka”, hrvatskog izraza za “tipfeler”, je univerzitetski profesor Šandor Dembić, koji je dobio je nagradu “Dr. Ivan Šreter” i 5.000 kuna (oko 660 evra).
Na drugom mestu je reč “nekapnica” koja označava uređaj koji se uglavi u grlić vinske boce radi sprečavanja curenja vina prilikom sipanja u čaše, a na trećem reč “dodirnik” kao hrvatski izraz za ekran na dodir (touch screen).

[mijau]

Već sam rekao na chatu kamo nek si zaguraju zatipak... 

Druge dvije nisu loše.

[BJ Huja]

Gdje ba nisu lose  Cuj dodirnik 

[mijau]

Dodirnik ima smisla, a zatipak me užasno podjeća na nešto drugo... 

[annorax]

Bajone  , hajd života ti razjasni mi nešto oko upotrebe tri tačke kad je nešto bilo rečeno prije ili ima nastavak, ili je govornika prekinuo drugi sagovornik.
(Jasno mi je da ovo ne treba zloupotrebljavati, govorim samo o slučajevima kad je opravdano koristiti tri tačke.)
Upotreba mi je jasna kad je iza izrečenog; koliko znam, ide bez razmaka:
Neko nešto govori...
Međutim, nisam siguran kako je pravilno ako tačke idu ispred. U knjigama sam uglavnom viđao da se pravi razmak i ja sam ga do sada stavljao u svojim prevodima, ali u zadnje vrijeme viđam da se koristi i stil bez razmaka. Je li oboje pravilno? Npr.:
...neko nešto govori.
... neko nešto govori.
Hvala unaprijed. 

[Ben Dover]

Pravopis ne kaže ništa izričito o tome, ali ja koristim drugi model, s razmakom: … nastavak priče, jer se interpunkcija po pravilu ne lepi s leve strane (tj. ispred) teksta (s izuzetkom zagrade i navodnika, gde je jasno zašto se to radi: ovi znaci omeđuju neki tekst s obe strane, idu u paru; pišemo uvek otvorenu i zatvorenu zagradu [kada se ne radi o upotrebi samo zatvorene zagrade u nabrajanju] te uvodnik i izvodnik, nikad samo jedno). Zato treba pisati odvojeno kada se prekinuti govor nadovezuje na već izrečeno, pa tu ide i malo slovo:

— Bla-bla…
— Upadica.
— … nastavak bla-bla.

Ako se nastavljeni govor ne nadovezuje na već rečeno, već se počinje s drugim kazivanjem, onda ne ide ni trotačka i rečenica počinje velikim slovom.

P. S. Ranije su postojali lektori, sadašnja praksa je „sam svoj lektor“.

[igor_MD]

Ni kod nas se u novijim pravopisima to ne spominje. Ali meni je logičan ovaj način pisanja:
1. On je pravi kret...
2. On je pravi kreten ...
3. ... pravi kreten.

Tako i pišem, kad ne pišem titlove.  U njima u drugom slučaju trotočje pišem priljubljeno. 

[annorax]

1. On je pravi kret...
2. On je pravi kreten ...

Vidiš, i ovo ti je dobra ideja. Nit' mi je kad pala na pamet, nit' sam je viđao po knjigama, a ima debele logike. 

[Ben Dover]

Ali interpunkcija se uopšteno uzev pripaja uz tekst. Tri tačke idu odvojeno u štampanom štivu samo ako je neki deo rečenice izostavljen, ne ako je prekinut pa nastavljen govor. Tri tačke u uglastim zagradama pišu se s belinama s obe strane ako je takvu intervenciju izostavljanja teksta napravio onaj ko navodi tuđ tekst. Kad je govornik prekinut, obično se reč ostavlja na pola i trotačka se obavezno piše bez beline. Kad je reč o nedovršenoj rečenici, opet se trotačka piše spojeno. Pogledajte to po starijim knjigama, uvek je tako.

1. — On je kret… — Nije! [govornik je prekinut]
2. On je kreten… [govornik je ostavio drugima da kontempliraju o tim rečima, nije potrebno dopunjavati rečenicu drugim detaljima]
3. On je kreten, zato što radi to uvek, bio i ostao. = On je kreten … bio i ostao. [izostavili smo deo u apoziciji, trotačka se piše odvojeno]
4. — On je kret… — Nije! — … bio i ostao. ili — On je kreten… — Nije! — … bio i ostao. [nastavak rečenice nakon prekidanja od drugog govornika]
5. „On je kreten […] bio i ostao.“ [pišemo trotačku u uglastim zagradama kako bismo naglasili da je to naša intervencija, ne piščeva]

[annorax]

Shvatam, ono je bio samo komentar. Nastaviću kao i dosad.

Ali interpunkcija se uopšteno uzev pripaja uz tekst.

Razumijem. Zbog toga je katastrofalno napisati
Zašto ?;
pravilno je
Zašto?.

[igor_MD]

Kad je reč o nedovršenoj rečenici, opet se trotačka piše spojeno. Pogledajte to po starijim knjigama, uvek je tako.

Ono što sam napisao o tome nisam, naravno, ja smislio. Samo je u Ciprinu pravopisu iz 1944. (koji još nemam) to navodno tako normirano. BFM-ov pravopis (1996.) piše isto tako. Prošle su godine u novom pravopisu to izmijenili.
U svakom slučaju, na volju mi je (kao i mnoge druge stvari u pravopisu), a ono mi je rješenje vrlo logično. 

[annorax]

1) Grad se zove Lis (Lys). Je li odgovarajući pridjev liški? Mislim da ne bi trebalo liski, ali nisam sasvim siguran. Kad smo već kod toga: Pariz - je li ravnopravno pariški i pariski? Viđam oboje, ali ipak više pariški.
2) Klajn kaže da je ispravno nasmrt sam se prepao, ali osudili su ga na smrt. U skladu s tim, pretpostavljam da je pravilno iskrvarila je nasmrt?
3) Koliko sam shvatio, ispravno je i dječiji i dječji?
4) Imam jednu nedoumicu koja je i prevodilačkog i pravopisnog tipa. Možda malo više prevodilačkog, ali kad sam već počeo ovdje... 
Imam termin elysium brothel; da li ga je bolje prevesti kao jelisejski bordel ili transkribovati kao elizijumski bordel?
Jelisej i Jelisejska polja jesu termini iz grčke mitologije, ali ovdje je riječ o izmišljenom svijetu Pjesme leda i vatre, pa nisam siguran je li opravdano jelisejski. Ima argumenata i za i protiv.
U jednoj epizodi Ratova zvijezda imao sam scenu u kojoj se spominjala Orphne; Bajone mi je objasnio da se to ime u srpskom jeziku pravilno piše isključivo kao Stiks (situacija je bila vrlo slična onoj iz grčkog mita). Međutim, u uvodnoj sekvenci svakog filma fino piše da se radnja odvija u nekog dalekoj, dalekoj galaksiji. E sad, šta ta daleka, daleka  galaksija ima s našom (i grčkom mitologijom u njoj)?
Isto tako, dosta se po raznim forumima raspravljalo o tome da li je Pajvančić progriješio što je umjesto kraken pisao džinovska sipa. Ali opet, radnja je u izmišljenom svijetu u kojem možda i ne postoje termini kao što su sipa, hobotnica, nego se oni nazivaju zbirnim imenom kraken. Hoću da kažem ovo: ako je film/serija/roman na temu grčke mitologije ili antičke grčke, onda je jasno na šta se odnose termini poput kraken, minotaur, kentaur, pegaz... Međutim, da li ti pojmovi zadržavaju svoje značenje i kad je riječ o nekom izmišljenom svijetu, dalekoj planeti koja nije čak ni u našoj galaksiji, itd.? Ja smatram da ne zadržavaju (ili bar nije nužno da bude tako).
Ima čak dvoznačnost i u našem svijetu. U desetoj epizodi serije Clash of the Gods jedan univerzitetski profesor (ekspert za mitologije drevnih naroda) objašnjava da su takva stvorenja džinovskih dimenzija nalažena krajem 19. vijeka na obalama Njufaundlenda i da se za njih takođe koristio termin kraken. Dakle, slijedeći tu logiku, svejedno je kažemo li džinovski oktopod ili kraken (naravno, pod uslovom da je jasno da ne mislimo na mitološko biće).
Da li je u ovakvim situacijama ostavljeno prevodiocu na volju da procijeni šta je bolje/prihvatljivije, ili ipak jedan način ima prednost nad drugim.
Dakle: elysium brothel - jelisejski ili elizijumski bordel?
Zahvaljujem unaprijed na pomoći. 

[Ben Dover]

1. Samo liski i pariski.
2. Da.
3. Da, ali se preporučuje dječji. S umetkom -i- kad se javlja skup više suglasnika, npr. ovčiji, ali je u suštini svejedno.
4. Pre svega, transkripcija i popridevljenje glasilo bi ilizijski. Ja mislim da postoji prevodilačka sloboda kad je u pitanju prevođenje fantastike, pa se prema tome mogu zadržati imena koja imaju veze s nečim mitskim, ali i ne moraju. Smatram da Pajvančić nije pogrešio odabravši prevod džinovska sipa. Što se mene tiče, ovde bih ipak ostavio jelisejski, jer se verovatno povlači paralela sa francuskim srednjovekovnim razvratom; shodno tome, jeliseijski nam prenosi tu informaciju posredno, dok ilizijski ne.

[annorax]

1) Koliko ja znam, trebalo bi da se od vajkada piše odvojeno? Ipak, oduvijek se piše zajedno. Molim te, iz čiste radoznalosti... 
2) Može li se reći hrabar je, to mu priznajem i ... to mu priznam? Je li svejedno ili priznajem ima prednost?
3) Sijati - (ne mislim na ono što se radi na njivi, nego, recimo, kad sunce sija; u ekavici ovaj glagol nije dvoznačan - sijati i sejati su različite stvari) - zanima me je li ispravnije reći da sunce sija ili sja? Ja govorim sija, ali u knjigama viđam povremeno i ovo sja, a koliko znam, infinitiv je sijati (nisam siguran da sjati uopšte i postoji kao priznata riječ, osim možda kod "pjesničke slobode"  ).
4) Bajone, u tvojim prevodima za Frindž viđam da kažeš dezaktivirati bombu. Je li pogrešno govoriti deaktivirati?
Hvala. 

[Ben Dover]

1. Samo odvajkada. To se odvajkada piše sastavljeno.
2. Ne, u tim slučajevima ide samo nesvršen vid glagola (hrabar je, to mu priznajem), pošto u prezentu vreme govorenja ne može biti jedan trenutak, već duže ili kraće traje (što se naziva pravi ili indikativni prezent). Isporedi: *to mu kupim.
3. Glagoli su sjati, s prezentom sjam-sjaš-sja, te sijati, sijam-sijaš-sija.
4. Samo dezaktivirati. Kada se predmetak de(z)- stavlja ispred glagola koji počinje samoglasnikom, onda dolazi alomorf dez-. Isporedi: dezoksiribonukleniska kiselina : deoxyribonucleic acid.

[igniss]

De kao prefiks označava suprotnu radnju od one koja je označena osnovnom rečju, odstranjivanje, udaljavanje, prekidanje, ukidanje ranijeg stanja. Tako: deartikulacija, debalans, debirokratizacija, deblokada, devalvacija, deaktivacija... (primeri iz Klajnovog rečnika)