Mali pravopisni podsetnik

[Roger_the_alien]

Pozdrav.
Imam jednu nedoumicu iz sveta sporta. Bio bih zahvalan ako mi neko može to razjasniti.
Naime, u italijanskom fudbalu ima nekoliko timova čija se imena završavaju na slovo E ili O (Udinese, Chievo, Lecce), pa ispada da su srednjeg roda.
E sad, jel pravilno reći Chievo je pobedilo ili pobedio? Primetio sam da naši novinari često znaju napisati Chievo je pobedilo, što meni lično zvuči nelogično.

[Ben Dover]

Pošto ti je srpski maternji, tu su strana imena i opšte imenice na -o/-e stranog porekla — muškog roda: taj auto, taj metro, taj korzo, taj „punto“; taj rezime, taj matine, taj kafe itd. (ne sr. r. *to auto, *to korzo). Tako će biti i taj Kjevo, taj Udineze, taj Leče, pa prema tome: Kjevo/Udineze/Leče je pobedio, ne pobedilo.

[Samisko]

Nešto sam čitao u ćaletovoj knjizi i primećujem konstantno da je lektor pisao, recimo: 1945.-1963., tada se... bla, bla
Zar to ne bi trebalo da bude ovako: 1945.-1963, tada se?A lektora lično znam i čovek stvarno dobro zna pravopis i gramatiku...

[Ben Dover]

Nema tačke ni ispred crte (ne crtice): 1945—1963. (tačka rednog broja otpada kada joj sledi drugi rečenični znak [crta, zarez...]). Iz koje godine je ta knjiga? Mrzi me da proveravam, ali možda se po Pravopisu iz 1960. tako pisalo.

[Samisko]

Ma to je sada izdao... Uglavnom, nije dobro. Bile su mi čudne ove silne tačke. Ja recimo kad radim nešto iz istorije, pišem,
recimo, ovako: Prvi krstaški rat je trajao 1096-1099. Al' nisam bio siguran da li se pišu te tačke ili ne, sad mi je jasno. Hvala ti 

[Roger_the_alien]

Jel pravilno u sred ili usred?

[Ben Dover]

Usred = ’u sredini, u sredinu’. Oduvek se pisalo spojeno. Kao predlog pokazuje mesto i vreme: usred Beograda, usred posla, ured zime, usred razgovora.

[Roger_the_alien]

Hvala.

[CSInvestigator]

Podsetite me kako beše idu priloške odredbe za vreme, mesto i način, kojim redosledom se pišu u rečenici?

[Ben Dover]

Nema nekog posebnog pravila, red reči je uglavnom slobodan. Priloške odredbe obično dolaze posle glagola u nekom neutralnom redu reči (Viđamo se svakog dana u gradu // Viđamo se u gradu svakog dana), sem ako nisu posebno istaknute (Svakog dana se viđamo u gradu // U gradu se viđamo svakog dana).

[igniss]

U poslednje vreme, opet pod uticajem engleskog, sve češće viđam da se odredbe za vreme stavljaju na kraj rečenice.

Doći ću kod tebe sutra.

Mislite o ovome.

[Tamara101]

U poslednje vreme, opet pod uticajem engleskog, sve češće viđam da se odredbe za vreme stavljaju na kraj rečenice.

Doći ću kod tebe sutra.

Mislite o ovome.

Da je barem samo to pogrešno.
Još jedna česta pogreška: miješanje kod tebe i k tebi.
Ovo prvo se koristi kod glagola koji označavaju boravak na nekom mjestu (gdje?)
a drugo kod glagola koji označavaju kretanje (kamo?)

[Silvio]

Ispravno
Imam robu. Ne, nemoj danas dolaziti k meni.
Sutra ću doći k tebi. Spremit ćemo robu kod tebe.
Da, kod mene nije sigurno, uvijek mogu drotovi naići.


Neispravno
Imam robu. Ne, nemoj dolaziti kod mene danas.
Doći ću kod tebe sutra. Spremit ćemo robu kod tebe.
Da, kod mene nije sigurno, uvijek mogu drotovi naići.

[Ben Dover]

Doći ću kod tebe sutra.

Ovo ostaje kao stilska varijanta, nije nužno nepravilno. Recimo: Doći ću kod tebe sutra, danas sam zauzet.

Da, kod mene nije sigurno, uvijek mogu drotovi naići.

Nije ni ovo nepravilno, zašto bi bilo? Rekoh da je red reči uglavnom slobodan: mogu uvek drotovi naići // mogu drotovi uvek naići // mogu naići drotovi uvek itd. Bukvalno je svaka pretumbacija ovde mogućna.

Takođe nije potrebno naglašavati dativ predlogom k(a), ako se on može upotrebiti i bez njega. Inače, u srpskom je pravilno i Otišao je kod lekara, a to je prihvaćeno samo zbog raširenosti, jer je stilski i sistemski svakako samo Otišao je (k) lekaru.

Padeži se mogu i moraju naglasiti (upotrebiti s) predlogom ako bi inače rečenica bila nerazumljiva ili nemoguća: Poslužio se sa pet kolača, ali Poslužio se kolačima, ne *Poslužio se sa kolačima. Ja sam u jednoj epizodi Hausa rečenicu Exposure to more people preveo sa Izlaganje ka više ljudi, jer se na drugačiji način ovo ne može izreći bez korenitog premetanja rečenice (ako uopšte). Izlaganje više ljudi ne nosi isto značenje (ovde bi značilo ’više ljudi je bilo izloženo’), a Izlaganje višim ljudima ne dolazi u obzir, jer se tu izriče nešto sasvim deseto (’ljudi veće visine’). Nažalost, onaj ko je obrađivao ovo na hrvatski je predlog ka izbrisao, pa je rečenica postala nebulozna.

[Roger_the_alien]

Ako strana imena ostavljam u originalu da li se može izbaciti slovo ili dva da bi to lepše izgledalo kada se menja po padežima? Evo i konkretnog primera:
Shannon Sharpe
Upoznajte Shannona Sharpea ili Shannona Sharpa?

[Mila]

Ako strana imena ostavljam u originalu da li se može izbaciti slovo ili dva da bi to lepše izgledalo kada se menja po padežima? Evo i konkretnog primera:
Shannon Sharpe
Upoznajte Shannona Sharpea ili Shannona Sharpa?

U hrvatskom ne može. Tj. samo je podcrtano točno.

[CSInvestigator]

Skinula sam neka pravila pravopisa koja mogu nekom biti od pomoći, u prilogu su...

[NamelessOne]

Jedna nedoumica koja možda zvuči glupo. Prevodim neki japanski film i ostavljam imena ljudi i gradova u originalu, ali sam nekidan na TV-u vidio da su imena ljudi pisana u originalnom obliku dok su imena gradova bila transkribovana pa sam sad u nedoumici 

[Ben Dover]

Da, trebaju se transkribovati. Popiši sva imena, i lična i geografska, pa ćemo ih transkribovati.

[NamelessOne]

Da, trebaju se transkribovati. Popiši sva imena, i lična i geografska, pa ćemo ih transkribovati.

Ma nije ih problem transkribovati, samo me bunilo da li trebam ili ne  U principu, u bosanskom jeziku, možeš koristiti i jedno i drugo, ali se moraš pridržavati ili jednog ili drugog.

[igniss]

Evo mojih primedbi na podforum u pravopisu:

1.
Piše:
U Londonu se nalazi katedrala St. Paula.
U Londonu se nalazi katedrala sv. Pavla.

Treba:
U Londonu se nalazi katedrala St. Paula.
 U Londonu se nalazi katedrala sv. Pavla.
U Londonu se nalazi Katedrala Sv. Pavla.

Ovo je ozbiljna greška.

2.
U temi "Crtica za promjenu sugovornika" pominje se kratka crtica i duga crtica. Ne postoje takve stvari u Pravopisu. Postoji crta i crtica. Ovo je više traženje dlake u jajetu, ali ako već želite da budete precizni, budite to do kraja.

[Ben Dover]

Možda je u hrvatskom sveti malim slovom, ali u srpskom je s novim pravopisom to izmenjeno, pa se piše uvek velikim Sveti.

Slažem se i za crtu i crticu. Postoji doduše kraća n-crta [–] i duža m-crta [—], ali to nije bitno, bitno je razlikovati crtu [—] od crtice [-].

[igniss]

Možda je u hrvatskom sveti malim slovom, ali u srpskom je s novim pravopisom to izmenjeno, pa se piše uvek velikim Sveti.

Ako malo bolje pogledaš, videćeš da sam upravo to i napisao.

[igor_MD]

U hrvatskome je u jednom pravopisu sveti veliko, u drugima malo. Ovako je dobro.

Ali ja zahtijevam da Čajkovski iz istočnoslavenske teme bude Pjotr, i nikako drukčije! To mi je jebenica. 


E, da. A kompa Lenjin Iljič.

[igniss]

Ono što sam napisao, naravno, odnosilo se na srpski jezik. Kod nas je jedino ispravno pisati Sveti Pavle.

[igor_MD]

Ono što sam napisao, naravno, odnosilo se na srpski jezik. Kod nas je jedino ispravno pisati Sveti Pavle.

Razumio sam. Samo sam potvrdio za hrvatski.

[King Eric]

Dodana je napomena za riječ sveti. Ilič je, naravno, tipfeler. Ispravio sam ga. Kratka i duga crtica ostaju takve kakve jesu zbog jasnoće.

Nego, imate li kakve ideje? Ali neka budu one stvari koje se često viđaju u titlovima.

[Ben Dover]

Napiši za sintaksu, da ne mešaju englesku sa slovenskom.

P. S. U srpskom su svi ruski Pjotrovi — Petri, dakle: Petar Iljič Čajkovski.

[King Eric]

Nalazim se u Mercy bolnici.

Zaboravio sam na to. Sutra ću.

E da, ajde ti ili igniss napišite pravilo o gomilanju interpunkcije.

[igniss]

U srpskom treba i reč katedrala pisati velikim slovom, jer je to deo imena. Isto kao Crkva Svetog Marka.