Mali pravopisni podsetnik

[lazavr]

Hvala svima, bit će valjda Smećko. Nek' publika odluči je li dobio ime po smeđoj boji ili po smeću.
P.S. Od glasovnih promjena mi se u pamćenje još od škole urezalo b, d, g u p, t, k.

 

[daxdavor]

Kaj ti nije jasno?

[lazavr]

Kaj ti nije jasno?

tek sam sad video sta sam stavio, trebalo je 

[Samisko]

Jel' se koristi reč suizdanak u srpskom jeziku kao prevod za reč sibiling?
Pitaš nekog: Do you have any sibilings?
Jel' može prevod da glasi: Imaš li suizdanke?
Il' da prevedem kao: Imaš li brata ili sestru?Ovo sibiling odnosi na brata ili sestru.
Na primer, kako da kažem: Jesi li znao da on ima sibilings? Jesi li znao da ima braće i sestara
Mi u slovačkom imamo reč súrodenec za to i rečenica se prevodi kao: Maš súrodenca?
Skroz sam zbunjen 

[Ben Dover]

Postoji reč surođenik, ali ona znači ’rođak (uopšte)’, kao i reč surodica, što znači ’daleki rod nekome’, ali ne znam ni koliko su u upotrebi, a njihova značenja i nisu sukladna sa sibling (Geschwister(teil)). Bolje ostavi: Imaš li brata ili sestru?

P. S. Vidim da suizdanak pominju neki onlajn rečnici, ali nisam nikad čuo da to neko kaže. Nema je ni na HJP-u.

[igor_MD]

Na primer, kako da kažem: Jesi li znao da on ima sibilings? Jesi li znao da ima braće i sestara

Ja bih ovo preveo Jesi li znao da nije jedinac? Sve ostalo je nezgrapno i predugo za titlove. 

[Samisko]

Na primer, kako da kažem: Jesi li znao da on ima sibilings? Jesi li znao da ima braće i sestara

Ja bih ovo preveo Jesi li znao da nije jedinac? Sve ostalo je nezgrapno i predugo za titlove. 

Kako se toga nisam dosetio. Genijalno

[outside]

Odlična tema, veliko hvala

Pročitao sam skoro sve stranice... Neke stvari nisam znao, za neke nisam bio siguran....Uglavnom, trudim se poboljšati pravopis i učiniti ga boljim svakim novim prijevodom...A ova tema mi uveliko pomaže ....Nadam se da se i vidi napredak u mojim prijevodima....

[annorax]

1) Prevodim epizodu u kojoj se odvija bitka na tlu i jedan vojnik kaže nešto u stilu: "Gospodine, neprijatelj je iz sektora Delta počeo ispaljivati dalekometne projektile po položajima generala Kenobija." Treba li veliko ili malo 'd'? Nisam siguran; HRT je u Zvjezdanim stazama redovno pisao Delta (za Delta-kvadrant galaksije), ali možda je to dogovorena ("međuplanetarna"  ) oznaka. Nisam siguran treba li tako pisati i za privremenu podjelu trenutne zone borbenih dejstava na kvadrante.

2) Bajone, u tvojim prevodima Frindža sam vidio da sate i minute pišeš odvojene tačkom, a ne dvotačkom. Je li tako pravilno ili ti se omakla greška? Konkretno, je li ispravno 6:00 ili 6.00 (u engleskim titlovima redovno viđam dvotačku, ali to ne mora ništa značiti  )? I još nešto: govori li se u našoj vojnoj terminologiji 06:00 ili samo 6:00? Znam da se u engleskom jeziku razlikuju standard i military oznake za vrijeme, ali nisam siguran je li to slučaj i kod nas.

3) Je li mačiji kašalj ili mačji kašalj? Pretpostavljam da je ispravno sa 'i', ali mi se čini da sam prije viđao i bez 'i', pa da budem siguran (možda je bila štamparska greška). U Klajnovom Rječniku jezičkih nedoumica kojeg imam nema ništa o ovome.

Hvala unaprijed. 

[Samisko]

1) Delta treba s velikim d. Kao i oni vojnički timovi, ili šta su već: Alfa, Čarli, Viski, Bravo, itd... Ja bar tako znam.
2) Sati i minuti se po pravilu odvajaju tačkom. Recimo: Sada je 21.30 h.
3) Obično se piše bez i, ali mislim da je ispravno i jedno i drugo.

[Ben Dover]

Viđu ga Samisko šta zna... U pravu je za sve.

1. Ako je ime odreda Delta, onda velikim slovom svakako.
2. Naš P predviđa odvajanje vremenskog ispisa tačkom, ne dvotačkom. Ne znam za to vojno vreme kod nas.
3. Da ne prepisujem sve, vidi ovde detaljniji odgovor. Uglavnom, može oboje.

[bagzi94]

Sada je 21.30 h.

Sada je 21.30 č.

[igor_MD]

Sada je 21.30 h.

Sada je 20.30 č.

Kad smo kod ovoga...

Budući da ne postoji ni 09. mjesec (kako se vrlo često pogrešno piše u datumima), zanima me izgleda li vama normalno 13.7 h? A da ne govorim bez h. Meni je to skroz bez veze. Nailazio sam i na to, i bez razmišljanja ubacio nulu. 

[MilanRS]

Hm, diskutabilno.
Datumi idu bez vodećih nula osim u tabelarnim prikazima. Bar ja tako pišem.
Primjer: 10. maj, 3. jun, 4. oktobar.
Datum 10. 5. je bio, 3. 6. je prošao, a 4. 10. će biti opet.

02.10.2011.
11.03.2007.
01.01.2012.

Minute i sekunde imaju popunu nulom s lijeve strane.
12.15, 7.07, 13.01, 2.10.
Da li treba i sat imati dvije cifre, ne znam, moja praksa je da ne pišem nulu kod sati. Samo kod minuta i sekundi.
Opet, osim u tabelarnom prikazu.

Matematičari će reći da 13.07 i 13,7 sati nije isto. 13,5 sati je 13.30.

[Ben Dover]

Ja kod časova pišem vodeću nulu samo za minute (ružno mi izgleda bez nje), kod datuma ih ne pišem sem u izuzetnim slučajevima, kao što pomenu Milan. Pravopis dopušta h, č, č., s i s. kao skraćenice za oznaku sati/časova. Ja lično koristim uvek č. (s tačkom).

[annorax]

Datumi idu bez vodećih nula osim u tabelarnim prikazima. Bar ja tako pišem.
Primjer: 10. maj, 3. jun, 4. oktobar.
Datum 10. 5. je bio, 3. 6. je prošao, a 4. 10. će biti opet.

02.10.2011.
11.03.2007.
01.01.2012.

Ima još nešto. Recimo, kad pišeš datum na nekom zvaničnom dokumentu, piši ga sa vodećim nulama, jer neko može dopisati broj ispred pa da ispadne da nisi nešto potpisao 5. 11. nego 15. 11. Danas je to sve rjeđe, jer se takvi dokumenti najčešće štampaju na štampaču iz računarskih dokumenata, ali ipak... Može ti ponekad zatrebati. 

Sada je 21.30 h.

Sada je 20.30 č.

Kad smo kod ovoga...

Budući da ne postoji ni 09. mjesec (kako se vrlo često pogrešno piše u datumima), zanima me izgleda li vama normalno 13.7 h? A da ne govorim bez h. Meni je to skroz bez veze. Nailazio sam i na to, i bez razmišljanja ubacio nulu. 

A ti...  Imaš PM, da ne raspirujem javno flame bez potrebe. 

[annorax]

Pod uticajem engleskog su mnoge reči proširile ili promenile svoja značenja (npr. glagol kontrolisati),

Šta je sa kontrolisati?

[Ben Dover]

Ta reč je preuzeta iz francuskog, pa je ranije značila samo ’pregled, nadzor, nadgled, proveravanje’, kao što znači i u francuskom. Pod uticajem engleskog uzelo je maha korišćenje u značenju ’upravljanje’ („kontrola leta“, tj. upravljanje letom). Naša „kontrola“ je u engleskom inspection, u francuskom contrôle, dok je naše „upravljanje“ u engleskom control, u francuskom gestion. Ali svi koji se služe engleskim sada upotrebljavaju i kontrola u značenju ’upravljanje’, pa me ni bi čudilo da se u rečnicima zabeleži i to značenje (jer ga još uvek nijedan normativni rečnik, ni srpski ni hrvatski, — ne priznaje).

[annorax]

(baš je i mijau upozoravao na pretjeranu zamjenu "da" kod hr prijevoda).

Sjećam se da je i prije bilo govora o ovome. U hrvatskom jeziku se forsira infinitiv, ali s tim ne treba pretjerivati. Bilo je govora o onim programčićima koji konvertuju srpski u hrvatski i obrnuto, ali (mislim da je King Eric rekao da) oni ne obavljaju posao baš najbolje. Naveden je primjer da je jedan od tih programa rečenicu na srpskom Bog želi da budeš sa svojom djecom preveslao na hrvatski u obliku Bog želi biti sa svojom djecom. 

1)

1. Vrsta kafe. Njihova imena se obično ne prevode (late, makijato, espreso, moka...).

Već si mi objasnio i za Makijavelija, a i ovo je italijanska riječ, pa pretpostavljam da u njima nikad ne treba izostavljati 'i'?
Usput, je li dozvoljeno govoriti talijanski jezik/talijanska riječ ili je isključivo italijanski?

Francuski je druga priča. Čitam na tvom sajtu pravila za transkribovanje francuskih imena i vidim pravilo kad se i stavlja, a kada izostavlja. Ponekad se griješi u tome. Trenutno čitam knjigu u kojoj je francusko ime transkribovano kao Žerardje (pravilno, u skladu sa uputstvima na tvom sajtu), ali često viđam da za poznatog francuskog glumca pišu Depardije, a po pomenutim pravilima bi trebalo Depardje.

2) U tvojim prevodima za Frindž, viđao sam da ne stavljaš uvijek zarez iza ali. Prema pravopisu, to se radi u složenoj rečenici; zavisna se odvaja zarezom (zarez ide ispred ali). Dakle, ako sam dobro shvatio, pravilno bi bilo Jutros je padala kiša, ali popodne se razvedrilo, i Ali još ćemo se mi vidjeti?
Griješio sam oko ovog drugog primjera (prije sam stavljao zarez iza ali; prestao sam s tim  ).

[Ben Dover]

1. Ima na sajtu pravila i za italijanski, i kažu: CH i CCH ispred I i E kao K. Prema tome: macchiato → makijato. Pravila su prepisana iz Pravopisa. Može i Talijan, talijanski. Vidi kod Klajna u RJN. Da, pravilno je Depardje.
2. Ne stavljam nikad zarez iza ali, on ne dolazi tu. Pregledao sam sve prevode za četvrtu sezonu i jedino ovo ima (druga epizoda, 178. linija): „Tako je, ali, Džone, [...]“. — Jasno je zašto je ovde zarez iza ali. Da, dobro si shvatio (ne)pisanje zapete ispred ali u ta dva primera.

[Wrda]

http://www.prirucnik.hr/

[bagzi94]

Nismo bili kod kuće ceo dan ili celi dan?
Neka mi neko napiše koji je oblik pravilan i zašto.

[Ben Dover]

Nismo bili kod kuće ceo dan. U predikativu (privremenom atributivu) ne dolazi određen vid prideva (celi), — tako ne bi rekao ni *On je pametni čovek. I kad je pridev bez imenice u predikatu (posle gl. biti ili drugih sastavnih glagola, npr. izgledati, postati), takođe obavezno dolazi u neodređenom vidu: Glumac je mlad, Izgledaš mi umoran, ne *Glumac je mladi, *Izgledaš mi umorni.

[CSInvestigator]

Mene zanima šta je pravilno - oružje ili oružije? Ja mislim da je ovo prvo, ali sam na par mesta videla ovo drugo...

[MilanRS]

I ja sam vidio "neznam" i "nemogu" ali to ne znači da je pravilno.

oružje

za razliku od orijentacije koju mnogi pišu bez i.

[CSInvestigator]

Ma na stranu što sam videla u nečijem prevodu, pokolebalo me je to što sam videla u nekim službenim sistemskim evidencijama... 

P.S. Hvala 

[bagzi94]

Niko se naučen nije rodio.  Hvala,  Bajone. 

[lucenzo]

trebao bi pomoc oko rijeci "obeštećenje".

da li postoji prijevod toga na hrvatski,ako da koji je?

[igor_MD]

trebao bi pomoc oko rijeci "obeštećenje".

da li postoji prijevod toga na hrvatski,ako da koji je?

Odšteta. 

[lucenzo]

zahvaljujem