Mali pravopisni podsetnik

[BJ Huja]

Sta uopce znaci borkinja 

[Ben Dover]

Žena borac. Dobro da nisu smišljali ženski lik od pisac (piškinja?), već su tu prihvatile spisateljica.

[BJ Huja]

Stvarno ima nebuloza, cuj borkinja 

[dakyorlando]

Dobro da nisu smišljali ženski lik od pisac (piškinja?)

[annorax]

1)

(„psihijatresa, borkinja“ — sic!),

Šta ovo znači?

2)

Dodao bih samo još da se sve skraćene varijante pišu bez apostrofa: aj, haj, hajd, ajde, ajd, ajmo, hajmo, ajte, hajte.

Je li ovo zvaničan standard? Bi li ti proglasio nepismenim čovjeka koji ovako piše? Zar se apostrofom ne naglašava shvatam da ovo nije ispravno?

3)

Dobro da nisu smišljali ženski lik od pisac (piškinja?)

+1. 

4) Bajone, u tvojim prevodima Frindža sam viđao da uvijek pišeš s onu stranu. Takođe, postoji i zbirka Lavkraftovih kratkih priča čiji je naslov kod nas preveden kao "S onu stranu sna". Zar nije logičnije (pa i ljepše) reći s one strane?

5) Znaš li možda zašto se ime one brazilske borilačke vještine koja se zove capoeira kod nas transkribuje kao kapuero? Čuo sam da se i izgovara kao /kapoera/.

[BJ Huja]

1)

(„psihijatresa, borkinja“ — sic!),

Šta ovo znači?

Sic

[Ben Dover]

1. Eto, reče ti BJ Huja šta je sic.
2. Sve se piše bez apostrofa, kaže Pravopis. A piše se zato što su odavno ustaljene sve varijante u govoru i pisanju, i tu onda nema potrebe komplikovati s pisanjem.
4. U filozofiji se često rabi taj izraz s onu stranu, a meni se dopao jer mi bolje oslikava da to nije npr. s one strane ulice. Imaš i Ničeovu knjigu S onu stranu dobra i zla. Konstrukcija s + akuzativ postoji još kod Vuka, a potvrđuju je i Stevanović, Pavle Ivić, ima je i kod Selimovića, iako danas verovatno para uši.
5. Capoeira se na portugalskom izgovara [kapuˈejɾɐ], ali ovde treba slediti pravila transkripcije s portugalskog, jer ih ima u Pravopisu. Po njima bi bilo kapoira (valjda).

[Ben Dover]

5. Capoeira se na portugalskom izgovara [kapuˈejɾɐ], ali ovde treba slediti pravila transkripcije s portugalskog, jer ih ima u Pravopisu. Po njima bi bilo kapoira (valjda).

Transkripcija je ipak kapoeira. A sad kako je pravilno zvati ovu veštinu na srpskom...

[MilanRS]

Milane, da odgovorim na tvoje pitanje:
Iza skraćenica koje se zaršavaju tačkom dozvoljeno je nagomilavanje.
To se dogodilo 2011. god.?
Posle rednih brojeva se ne piše tačka ako iza njih dolazi neki drugi interpunkcijski znak. Tako nije ispravno:
To je bilo na 1., 2., i 3. strani knjige.
Treba:
To je bilo na 1, 2, i 3. strani knjige.
Dakle, ništa se nije promenilo.

Šta smo sad zaključili?

[SuperSerb]

Sad će Clash of the Titans.

[d.j.uka]

Čini mi se da je ovo prava tema za pitanje koja imam.

1.Šta se radi sa skraćenicama iz engleskog jezika? Da li se transkribuju, prevode ili ostavljaju orginalu?

[Ben Dover]

Šta se radi sa skraćenicama iz engleskog jezika? Da li se transkribuju, prevode ili ostavljaju orginalu?

PREVODE!

Milane, da odgovorim na tvoje pitanje:
Iza skraćenica koje se zaršavaju tačkom dozvoljeno je nagomilavanje.
To se dogodilo 2011. god.?
Posle rednih brojeva se ne piše tačka ako iza njih dolazi neki drugi interpunkcijski znak. Tako nije ispravno:
To je bilo na 1., 2., i 3. strani knjige.
Treba:
To je bilo na 1, 2, i 3. strani knjige.
Dakle, ništa se nije promenilo.

Šta smo sad zaključili?

Zaključili smo da, kao što je oduvek bilo, završni rečenični znakovi se ne ponavljaju ako su isti: tačku nećemo pisati dvaput (ako je jedna za redni broj, druga za kraj izjavne rečenice), ali tačku iza rednog broja hoćemo ako se rečenica završava upitnikom ili uzvičnikom.

U nabrajanju se tačka iza rednog broja ne ponavlja, radi preglednosti, tako da i igniss i ja tvrdimo ispravno, jedino igniss treba dodati ovo za završni rečenični znak.

[Ben Dover]

Ovako: pročešljao sam Pravopis i nema nigde primera za neizostavljanje tačke iza rednog broja kad joj sledi neki drugi interpunkcijski znak. Ne izostavljaju se jedino skraćeničke tačke ispred uzvičnika, upitnika, tačke i zareza i dr. (sem, naravno, ispred završne tačke). Po analogiji sa „To je bilo na 1, 2. i 3. strani knjige“ biće i: „1996!“, tj. „1996?“, odnosno: „1996. god.!“ i „1996. god.?“. Izvinjavam se za unošenje zabune.

[MilanRS]

 

Hvala za trud.

Spoiler for Za redovne posjetioce PO Chata:

Pogledati tačku 2. 

[CSInvestigator]

Da li je ovo tačno?

Sastavljeno se pišu:
Imenice prepodne i popodne kad označavaju u celini vreme dana pre 12 sati ili posle 12 sati, na primer: Celo popodne/prepodne smo te čekali. Ali, kad se ovim izrazom označava neki trenutak pre ili posle 12 časova, piše se rastavljeno, npr.: Doći ću sutra pre podne, odmah posle doručka.

[Ben Dover]

Tačno je. Kao priloška odredba za vreme piše se odvojeno: u pet po podne. U pridevskoj i imeničkoj upotrebi piše se sastavljeno: popodnevna dremka, kartaško popodne. Tu se baš često greši, moram da primetim.

[CSInvestigator]

Hvala, bajone. 

Nisam znala za ovu verziju odvojenog...

[Samisko]

Ovako: pročešljao sam Pravopis i nema nigde primera za neizostavljanje tačke iza rednog broja kad joj sledi neki drugi interpunkcijski znak. Ne izostavljaju se jedino skraćeničke tačke ispred uzvičnika, upitnika, tačke i zareza i dr. (sem, naravno, ispred završne tačke). Po analogiji sa „To je bilo na 1, 2. i 3. strani knjige“ biće i: „1996!“, tj. „1996?“, odnosno: „1996. god.!“ i „1996. god.?“. Izvinjavam se za unošenje zabune.

A šta ako je neka skraćenica s tačkom i nakon nje ide zarez, jel' se onda piše ta tačka?

[MilanRS]

Poslije skraćenice koja se piše sa tačkom uvijek ostaje tačka.

Primjer: Prije 12 g., ne danas.

Igniss je napisao prije:
Citat: Iza skraćenica koje se zaršavaju tačkom dozvoljeno je nagomilavanje.

Jedino ako skraćenicom završava rečenica, neće se pisati završna tačka da ne bi bile dvije tačke na kraju.

Primjer: Pogledao sam novu ep.

[Samisko]

Hvala.

[annorax]

Kako se kod nas prevodi Orphne, ime iz grčke mitologije?

Stiks.

1) Pošto je ovo standardizovano/opšteprihvaćeno ime kod nas, u redu. Međutim, imam nedoumicu: radnja serije koju prevodim odvija se u drugoj galaksiji koja sa našom nema nikakvog dodira, pa ni sa grčkom mitologijom. Je li i u tom slučaju potrebno da pišem Stiks, ili je dovoljno da transkribujem kao Orfni?
Evo zašto pitam: i Klaić i Klajn kažu da je Ulysses latinsko ime za Odiseja i da je bolje uvijek pisati Odisej, izuzev kada se radi o Džojsovom istoimenom romanu. Ja sam shvatio da se to odnosi na bilo kojeg Ulyssesa, a ne samo na onog Odiseja. Zato sam u seriji Earth 2 ime jednog od glavnih likova transkribovao kao Odisej, a ne Uliks, što mi je jedan član foruma čak i zamjerio.  Isto tako, u seriji Andromeda, jedan od glavnih muških likova zove se Telemachus, i mislim da je pravilno to transkribovati kao Telemah, tj. da je Telemah bilo koji Telemachus, a ne samo Odisejev sin.
Eh, sad... Pošto rekoh da je radnja iz druge galaksije, a gotovo sam siguran da tamo nisu čuli za grčku mitologiju  ... Stiks ili Orfni?

2) Ovo je u vezi sa prvim pitanjem: je li u duhu našeg jezika prilikom transkripcije dodavati nastavak -a na ženska imena? Dobro, kao što već rekoh, Stiks je standardizovano, pa tu nedoumice nema, ali... U već pomenutoj seriji Earth 2, jedan od glavnih ženskih likova se zove Bess i ja sam pisao Besa, jer mi je tako zvučalo ljepše. Jesam li pogriješio?
Isto tako, u Klonskim ratovima, u jednoj epizodi, pojavio se ženski lik senatorka Tilsa (tako sam ja pisao, a ime joj je Tils). Trebalo mi je pola epizode da shvatim da je riječ o ženi; to sam shvatio tek kad sam je vidio  . Do tada su je samo spominjali i ime mi je zvučalo "muški" - senator Tils. Jesam li pogriješio?

Hvala unaprijed na odgovorima. 

EDIT:
Zaboravih: radio; je li dativ radiju ili radiu? Glasam za prvo, ali nisam sasvim siguran.

[Ben Dover]

1. Onda nije obavezno ostaviti Stiks. Ne znam kako se transkribuje, nema nigde IPA zapisa. Transkribuj po sluhu (Orfni).
2. Nisi pogrešio, moguće je adaptirati ženska imena na taj način. Tako i Karolin → Karolina, na primer, ako se to ime javlja i u nas, kako bi se ime bolje uklopilo u naš padežni sistem (da ne bi ostajalo sa/ka/od Karolin itd.). Ali, ako je prezime Tils, ona se ne prilagođavaju tako. Tu je trebalo ostaviti senatorka Tils, a ja bih ostavio i lično ime neizmenjeno, jer se vidi iz paradigme da je reč o ženi: (toj) Tilsi : (tom) Tilsu.
3. Radiju. Samo u instrumentalu će biti radiom (nipošto *radijom). U svim ostalim kosim padežima dolazi j u sklonidbi (kosi padeži su svi sem nom. i vok.).

[annorax]

3. Radiju. Samo u instrumentalu će biti radiom (nipošto *radijom). U svim ostalim kosim padežima dolazi j u sklonidbi (kosi padeži su svi sem nom. i vok.).

Koliko vidim, to važi uvijek za kombinaciju -io? Sjećam se da si mi prije ime Sirio mijenjao kroz padeže po uzoru na ime Mario.

[daxdavor]

Smečko ili Smećko ili Smeđko?
Radi se o nadimku, recimo, psa koji je smeđi...

[Debeloguzi Diktator]

Brauni?
Mrki?

[Ben Dover]

@Anoraks: Da, za skup -io na kraju reči uvek tako.

@Hajo: Smećko, zbog jednačenja po mestu tvorbe. Ima malo glupu konotaciju, doduše.

[igor_MD]

@Hajo: Smećko, zbog jednačenja po mestu tvorbe. Ima malo glupu konotaciju, doduše.

Ili zbog jednačenja po zvučnosti? 

@Anoraks: Da, za skup -io na kraju reči uvek tako.

Imamo mi i radiom i radijem. 

[Diesel986]

Hajo, ako je svjetlije dlake može i Žućo

[Ben Dover]

@Hajo: Smećko, zbog jednačenja po mestu tvorbe. Ima malo glupu konotaciju, doduše.

Ili zbog jednačenja po zvučnosti? 

Svašta od mene. Po zvučnosti, naravno.

[daxdavor]

Hvala svima, bit će valjda Smećko. Nek' publika odluči je li dobio ime po smeđoj boji ili po smeću.
P.S. Od glasovnih promjena mi se u pamćenje još od škole urezalo b, d, g u p, t, k.