Mali pravopisni podsetnik

[igor_MD]

Zanima me smije li se u hrvatskom riječ što koristiti u značenju zašto. Pripada li to standardnom jeziku?

Ne.

Aah, šteta.  Ostalo sve razumijem. Hvala ti, mijau.

[annorax]

1) Na osnovu onoga što sam čitao u prethodnim (Bajoneovim) postovima, mislim da bi sljedeće dvije varijante rečenice bile obe ispravne, ali da budem sasvim siguran: je li svejedno kažem li njegova milost (kralj) se predomislio ili ...predomislila?
2) Pastuv Koji Jaše Svijet - ovo je ime; piše li se sve u njemu velikim slovima? Kako se mijenja kroz padeže, sve ili samo prva riječ? (Sjećam se da sam imao prije slučaj jednog Indijanca koji se zvao Medvjed Koji Hoda i da sam isto tako imao nedoumice koje baš i nisu bile razjašnjene do kraja pa sam u prevodu pisao kako sam smatrao da treba a nisam bio siguran jesam li u pravu. Je li Medvjed Koji Hoda, Medvjed koji Hoda ili Medvjed koji hoda? Je li Medvjede Koji Hodaš ili Medvjede Koji Hoda?)
Hvala unaprijed. 

[Ben Dover]

1. Ne, ovde prirok (predikat) mora kongruirati u rodu i broju sa podmetom (subjektom). Dakle, Njegova milost se predomislila.
2. Piše se Pastuv koji Jaše Svijet. Menja se samo pastuv kroz padeže. Isto važi i za Medvjeda koji Hoda. No, zanimljivo pitanje za vokativ, nisam razmišljao o tome. Logično mi je da to glasi pak Pastuve koji Jašeš Svijet te Medvjede koji Hodaš. Javiću se ako li se drukčije piše.

[MilanRS]

Zašto je "koji" malim slovom?
Čini mi se da se prije pisala svaka riječ velikim slovom kad je u pitanju ime.

[Ben Dover]

Veznici, predlozi, zamenice... idu malim slovom, kaže Pravopis: Bik koji Sedi, Jovan bez Zemlje itd. Raniji P93 je, mislim, propisivao pisanje svih velikih početnih slova, ali onda su u Pravopisnom rečniku od 2002. to promenili i otad važi tako.

[annorax]

1) proliti - je li prolijevajući ili proljevajući? Glasam za prvo, ali nisam sasvim siguran.
2) Je li korektno (ili bar prihvatljivo, u cilju uštede prostora) pisati 50-ak?
3) Čovjek se zove Luk. Je li vokativ Luk ili Luče?
Hvala unaprijed. 

[MilanRS]

1) prvo
2) Sasvim ispravno
3) Već je bilo dosta diskusije oko Nik/Niče i sličnih. Može oboje, možda ljepše ovo prvo.

To je dok čekamo odgovore sa definicijama i citatima cijenjenog kolege Bajonea.

[Ben Dover]

Sve si lepo rekao, samo se s poslednjom rečenicom ne slažem: estetika je subjektvni doživljaj.

[igniss]

E pa ako ti je lepo "Džeče", imaš, s moje tačke gledišta, sasvim čudan smisao za estetiku. A i voleo bih da mi navedeš izvor gde eksplicitno piše da može "Džeče".

[Ben Dover]

Pisao sam o tome već, potraži, a mislim da Stanojčićeva gramatika pominje primer Nik — Niče. Malo čudno zvuče ti vokativi na -e od kratkih imena, priznajem, i ne bih ih ni ja uvek upotrebio (npr. Čak — Čače), ali kod višesložnih mi svakako bolje zvuči Patriče prema Patrik nego da ga ostavim jednakim nominativu.

[igniss]

Ne znam onda kako sam ja baš našao da taj isti Stanojčić kaže: "Da bi se izbegle glasovne promene, vokativ jednine imena stranog porekla u mnogim slučajevima ostaje jednak nominativu: Bah, Džek, Abdulah, Baruh, ili se gradi dodavanjem nastavka u: Bahu, Džeku, Abdulahu, Baruhu." To sam, kad je ovde prvi put bilo reči o tome, i napisao baš prema tom izvoru.

[Ben Dover]

Znam da je taj gornji navod u nekoj napomeni, sitnim slovima, pa mi se nije dalo da tražim. U redu onda ako tako kaže, ali nigde se ne spočitava korišćenje sistemskog nastavka (mislim da sam nešto slično napisao i prošli put).

[igniss]

U svetlu ovoga, molim annoraxa da prestane ime Stark u vokativu da piše Starče. 

[dakyorlando]

kod višesložnih mi svakako bolje zvuči Patriče prema Patrik nego da ga ostavim jednakim nominativu.

To je već stvar toga šta se kome više dopada. Ja, recimo, na malo koje strano ime stavljam E kad je u vokativu; većinu ostavim isto kao u nominativu jer je tako po meni stilski bolje.

[igniss]

Zamislite sad da treba sa nastavkom -e napisati imena Klark, Hok, Jang.   
Nego, čisto da znate šta nas čeka od septembra (najverovatnije), kada na snagu stupi novi Pravopis: ako se imena pišu u izvornom obliku, bez obzira da li pišemo ćirilicom ili latinicom, biće potrebne crtice za nastavke. To znači da će biti pravilno Jack-a, Jack-u, Jack-ov...

[dakyorlando]

Podržavam to.
Hoće li biti u tom novom pravopisu nešto vezano za strana imena u vokativu?

[lazavr]

Nabijem Klajna i celu njegovu družinu... Čovek se zalaže za ukidanje ćirilice i jos ovakve gluposti standardizuje 

[annorax]

Opet nedoumica oko vokativa. Mjesec - je li mjeseče ili mjesecu? Kralj i kraljica tepaju jedno drugom. On je njoj moje sunce i zvijezde, a on nju oslovljava sa mjesecu života mog. Tako piše Laguna, a ja sam naučio govoriti mjeseče. Je li svejedno?

[dragan4e]

Pravilno je meseče.

Znam na šta misliš, na 520. stranici zaista piše mesecu, ali već na sledećoj, 521. stranici, piše meseče, kao i na 524. Ne bih da pretražujem prethodna poglavlja o Deneris, ali eto, ljudi greše.

[MilanRS]

Nego, čisto da znate šta nas čeka od septembra (najverovatnije), kada na snagu stupi novi Pravopis: ako se imena pišu u izvornom obliku, bez obzira da li pišemo ćirilicom ili latinicom, biće potrebne crtice za nastavke. To znači da će biti pravilno Jack-a, Jack-u, Jack-ov...

Zar je danas 1. april?

Ovo bi bilo apsolutno besmisleno i neprihvatljivo.
Toliko crtica bi smorilo svakog čitaoca.

Jedino ako im je cilj da navedu ljude da pišu transkribovano i tako se riješe crtica.
Jack-a Bauer-a zajedno sa Windows-om u Washington-u kod Angelin-e (ili Angelina-e) Jolie. 

[annorax]

Pravilno je meseče.

Znam na šta misliš, na 520. stranici zaista piše mesecu, ali već na sledećoj, 521. stranici, piše meseče, kao i na 524. Ne bih da pretražujem prethodna poglavlja o Deneris, ali eto, ljudi greše.

Koji si ti fantom, čovječe... 

Jack-a Bauer-a zajedno sa Windows-om u Washington-u kod Angelin-e (ili Angelina-e) Jolie. 

Hajd' objasni mi majke ti kako ti se vindovs uklapa u ovu rečenicu? 
 

[igniss]

Ma to je neki tip koji se preziva Windows, šta je čudno?

[MilanRS]

Samo sam nabacivao strane riječi s ciljem pokazivanja besmislenosti pravila.

[Ben Dover]

Nije tačno da će se padežni nastavci odvajati crticom. Ta tačka Pravopisa (195b) je malo konfuzno sročena, ali po primerima se vidi da ostaje pisanje kakvo je predviđao i P93. U napomeni se kaže da od raspada jezičke zajednice kod nas više nema potrebe ne transkribovati i da se ime u izvornom obliku ostavlja samo kad ne znamo kako se transkribuje. Odvajanje nastavaka važi samo u ćiriličkom tekstu s izvornom latiničkom grafijom, u latiničkom tekstu ostaje kao i do sada.

[igniss]

Napomena glasi: "Nakon jezičkog raspada prestali su razlozi za primenu ovog pavila u tekstovima na srpskom jeziku.", a pre toga se govorilo o odvajanju crticom. Navedeni primeri se odnose na stari Pravopis. Ne znam gde si pročitao da "više nema potrebe ne transkribovati" i šta bi to značilo? Da se ukida izvorno pisanje i priznaje samo transkripcija? Ne bih rekao.

[Ben Dover]

Nisi lepo protumačio tu tačku, zbunila te je napomena. Pogledaj primere odmah pre napomene. Zar ne misliš da bi dali obilje primera za takvo pisanje s crticama? Imaš samo primere kakvi su se javljali i u P93: dakle padežni nastavci odvajaju se samo u ćiriličkom tekstu s latiničkom grafijom. Pitali smo Klajna za mišljenje i on je dao svoje tumačenje kao recenzent da su prestali razlozi za ostavljanje imena u originalu te da treba uvek transkribovati. Tražimo trenutno Pižuričin mejl (onaj koji imamo nije više u funkciji), pisaćemo i njemu, jer je on bio zadužen za te delove.

[igniss]

Znači, pisanje u izvornom obliku više neće biti po pravopisu? Mislim, treba prelomiti. To "prestali su razlozi" mi nije dovoljno odlučno.

[Ben Dover]

Slično smo se i mi požalili Klajnu da tačka nije dovoljno jasna, ali treba je malo pažljivije pročitati. Kaže se da se pri izvornom pisanju u padežima kraj reči često okrnjuje, dodaje se poziciono j i sl., zatim slede primeri a onda se u napomeni kaže kako su sad prestali razlozi za takvim pisanjem. Klajn kaže da se ostavlja u originalu samo ako ne znamo kako se transkribuje. Još je dodao kako, ukoliko je potrebno navesti izvorni oblik, treba to učiniti to u zagradi, podbelešci, registru i sl. a nadalje u tekstu ići s transkribovanim likom.


Uostalom, evo njegovog odgovora:

U pravu ste da je tačka 195.b nedovoljno jasna. Ipak, u kombinaciji s onim što je rečeno u Napomeni na kraju i u tački 195.a (posebno o tome da je pogrešno "Wuytsovim") ja zaključujem da treba izbegavati svako izvorno pisanje u padežima. Izvorni oblik, kada je potreban, treba davati samo u nominativu, bilo u zagradi, fusnoti, registru, ili podešavanjem sklopa rečenice, a inače pisati prilagođeno. To jeste dosta nepraktično rešenje, ali mislim da nije sasvim neprihvatljivo, kako Vi kažete. Imajte u vidu da se, recimo, ruska i vanevropska imena u svim zapadnim jezicima pišu ili fonetski ili transliterirano, nikada izvornim pismom.

Srdačan pozdrav
Ivan Klajn

[annorax]

Pravilno je meseče.

Znam na šta misliš, na 520. stranici zaista piše mesecu, ali već na sledećoj, 521. stranici, piše meseče, kao i na 524. Ne bih da pretražujem prethodna poglavlja o Deneris, ali eto, ljudi greše.

Ipak ima više primjera i jednog i drugog. Pogledaj str. br. 464, drugi red odozgo - isto piše mjesecu. A baš sam tu scenu i prevodio kad sam postavio pitanje.

Bajone, zašto se kod nas The Borgias piše kao Bordžije, a ne Borđije? Koliko sam shvatio, transkribovanje se radi tako da transkribovani oblik zvuči što bliže originalu, a koliko znam, u italijanskom jeziku se g izgovara kao đ.

Još nešto: kako bi ti pisao, Džons ili Džouns? (Jedna moja stara nedoumica; u predratnim izdanjima knjiga uglavnom dominira Džons, ali u novijim knjigama je skoro bez izuzetka Džouns.)

EDIT:
Eh da, još ovo: je li programabilni uređaj ili programibilni uređaj?

[Ben Dover]

1. Pravilno je samo m(j)eseče, to nije vlastito ime, pa nema razloga za izuzecima. M(j)esecu je, jednostavno, greška, i taj propust ide na dušu lektora.
2. Zato što Pravopis kaže da je to tradicionalni izuzetak i baš ga navodi (BORGIA, Bordžija). Inače bi se prenosilo kao Borđa, pa bi množina bile Borđe (<gia> → <đa>). — (Već bejah zaustio kako je Bordžije poengležen oblik, pa još s engleskom množinom, ali vodi se pod izuzetke, kako napomenuh.)
3. Ako se piše Jones a IPA glasi /dʒoʊnz/, biće Džouns. Ako se piše Johns, /dʒɒnz/, biće Džons. Kako se piše izvorno?
4. Programabilan.