Mali pravopisni podsetnik

[Ben Dover]

Nego, rugalice  , recite mi zašto u Anićevu rječniku glagol riskirati pripada razgovornome stilu. Zamjene koje se nude - glupe su. Postoji neka bolja zamjena? http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllhUBI%3D&keyword=riskirati

Svašta. Ne bih očekivao da to bude samo reč razgovornog stila. Sad bih ti rekao da pišeš sastavljaču rečnika, ali on je preminuo pre jedanaest godina, pa bi mogao da pišeš nekom od saradnika na rečniku ili Institutu za jezikoslovlje. Adresu e-pošte ćeš zacelo naći. Makar se mi ne ustručavamo da pišemo Klajnu i drugim jezikoslovcima oko nedoumica u srpskom koje ne možemo sami razrešiti uz pomoć priručnikâ.

[King Eric]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom, posvojne pridjeve pisane velikim slovom, deklinaciju imena crticom, nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

Mene ništa takvoga ne živcira.

Mene to izluđuje jer spada u osnovne stvari. To nisu iznimke nekog "lijevog" pravila za koje su čuli samo bajone i mijau. To spada u elementarnu (ne)pismenost.

[Ben Dover]

To nisu iznimke nekog "lijevog" pravila za koje su čuli samo bajone i mijau.

Počastvovani smo.

[igor_MD]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom, posvojne pridjeve pisane velikim slovom, deklinaciju imena crticom, nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

Mene ništa takvoga ne živcira.

Mene to izluđuje jer spada u osnovne stvari. To nisu iznimke nekog "lijevog" pravila za koje su čuli samo bajone i mijau. To spada u elementarnu (ne)pismenost.

Razumijem ja tebe. Nego, znam previše dragih, neškolovanih (nepismenih) ljudi koje jednom kad ispraviš, slušaju te ko boga i ne ponavljaju pogreške. Jednostavno - ne znaju i ne razmišljaju. Ali nauče brzo. Tako sam javio neke takve osnovne stvari i nekolicini prevoditelja. (fali mi smajlić s aureolom sad  )
Pametnjakoviće i one koji bi trebali znati volim prcati čak i kad ni ja ne znam. 

Nego, rugalice  , recite mi zašto u Anićevu rječniku glagol riskirati pripada razgovornome stilu. Zamjene koje se nude - glupe su. Postoji neka bolja zamjena? http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllhUBI%3D&keyword=riskirati

Svašta. Ne bih očekivao da to bude samo reč razgovornog stila. Sad bih ti rekao da pišeš sastavljaču rečnika, ali on je preminuo pre jedanaest godina, pa bi mogao da pišeš nekom od saradnika na rečniku ili Institutu za jezikoslovlje. Adresu e-pošte ćeš zacelo naći. Makar se mi ne ustručavamo da pišemo Klajnu i drugim jezikoslovcima oko nedoumica u srpskom koje ne možemo sami razrešiti uz pomoć priručnikâ.

Ne vjerujem da ću ikome pisati. Vidio sam na stranicama i nekakvo naplaćivanje i šta ti ja znam... Nije važno. Možda saznam još. Samo sam na HJP i pogledao.

 

[Ben Dover]

(fali mi smajlić s aureolom sad  )

[annorax]

1) Kad se koristi zbog, a kada radi? Sjećam se da nam je profesorica objašnjavala da ima neko pravilo, ali ga sad ne mogu naći. Ja uvijek koristim zbog, ali sigurno je to ponekad greška. Konkretno: je li bolje reći "Uradio sam to zbog tebe i djece." ili "Uradio sam to radi tebe i djece."?
2) U epizodi koju prevodim, navodi se veoma dugačak naslov jedne knjige. To sam morao razdvojiti na nekoliko linija (Nedu Starku je trebalo ravnih 14 s da ga izgovori!  ) i sad me zanima kako je pravilnije:
"bla
bla
bla" ili
"bla"
"bla"
"bla"?
Ja glasam za drugo, jer pretpostavljam da se navodnici moraju zatvoriti u istoj liniji, ali to ovdje može poremetiti zaključak da je riječ o naslovu knjige.
3) Da li se kod nas ime Hugh transkribuje kao Hju?
4) Jedna ulica se zove Street of Steel. Piše li se to kao Ulica čelika ili Ulica Čelika? Ja glasam za prvo, jer ovdje ipak nema ličnog imena i prezimena (dakle, riječ je o jednoj od "zanatskih ulica").

[dakyorlando]

1) Mislim da nema strogo utvrđenih pravila. Ako i ima, ne verujem da će nekom da zasmeta (osim gramatičkim čistuncima ).
2) Ja bih stavio ovo prvo. Mislim da nije obavezno da se u istoj liniji završe navodnici ako je ono što pod njih ide razvučeno na više redova.
3) Da.
4) To prvo, jer se uvek nazivi ulica, kada nije nečije ime u njima, pišu tako (za razliku od engleskog gde se uvek sve reči pišu velikim slovom).

[MilanRS]

Zbog je za uzrok,
radi za posljedicu.

Odsutan zbog bolesti, radi liječenja.

[Ben Dover]

1. Ima pravila i ne treba mešati ova dva predloga; nema veze sa „gramatičkim čistunstvom“ niti cepidlačenjem. Zbog označava UZROK, radi označava CILJ: Putovao je u inostranstvo zbog bolesti radi lečenja (omiljeni primer). Navedena rečenica nema nikakvog smisla kad ova dva predloga zamene mesta.
2. Prvo. Navod počinje na početku rečenice, završava se na kraju, a može sadržati i više rečenica. Ako je naslov knjige, on ide ceo pod navodnike i nebitno je na koliko se linija razdvaja: počeće s otvorenim navodnikom i završiće se zatvorenim, makar bio razdvojen na pedeset linija. Ne mogu se usred rečenice zatvoriti navodnici, samo zato što se to prenosi u sledeći red tj. liniju (znam da tako pišu u engleskim titlovima, ali to ne važi kod nas).
3. Da, Hju.
4. Može ili Ulica čelika ili ulica Čelika. Prvo ide ako se ULICA posmatra kao sastavni deo imena, drugo ako je tu kao dopuna. U većini slučajeva moguća su oba rešenja, kao i u konkretnom slučaju.

[dakyorlando]

Zbog je za uzrok,
radi za posljedicu.

Zbog označava UZROK, radi označava CILJ

Eto, to nisam znao. You live and learn.

[annorax]

Hvala svima. 

[igniss]

1) Mislim da nema strogo utvrđenih pravila. Ako i ima, ne verujem da će nekom da zasmeta (osim gramatičkim čistuncima ).

Jao, Daki, Daki...

[annorax]

Eh čekaj jbt, tek sad mi dođe do mozga. A šta je sa mojim primjerom?

"Uradio sam to zbog tebe i djece." ili "Uradio sam to radi tebe i djece."?

Njen bivši muž je ubio njenog sadašnjeg ljubavnika jer je saznao da je ovaj bio sociopata, ubica i imao "pristojan" dosije u policiji. Eh sad, može se shvatiti i kao vi ste uzrok, zbog vas sam ga ubio, a može i kao cilj: ubio sam ga radi vas, da budete bezbjedni. Možda je malo logičnije ovo drugo, ali... 

[igniss]

Ne može se shvatiti da su oni bili uzrok. Dakle, "radi".

[Ben Dover]

Prevideh primer, pardon. Da, treba radi. Kao u: Uradio sam to radi sebe. — Bio mi je cilj da pomognem sebi, nisam ja bio uzrok delanja.

[igniss]

Mora tvoja da bude poslednja...

[dakyorlando]

1) Mislim da nema strogo utvrđenih pravila. Ako i ima, ne verujem da će nekom da zasmeta (osim gramatičkim čistuncima ).

Jao, Daki, Daki...

Pa rekao sam "mislim", nisam kategorično tvrdio. A i nisam znao za ono pravilo (da je "zbog" za uzrok a "radi" za posledicu). Ne sećam se toga iz škole.

[annorax]

Ne sećam se toga iz škole.

Ma i ja se sjećam da je bila neka priča, ali davno bješe... 

Nego, još nešto:
1) isprdak - je li genitiv isprtka ili isprdka? Nisam više siguran poslije svih onih rasprava kad se mijenja a kad ne (podforum/potforum  ).
2) Kada bih se odlučio za barjaktar, bi li instrumental bio barjaktarom ili barjaktarem?

Drugi deo imena piše se malim slovom, kad ga već prevodimo (P, t. 18): Poslednje ognjište

Uglavnom, ali ne uvijek. Recimo, glavni grad Sedam kraljevstava je Kraljeva Luka i Laguna uvijek piše tako.

[Ben Dover]

1. Isprtka. K je bezvučni (praskavi zadnjonepčani), d (zubni praskavi) zvučni, pa prelazi u (zubni praskavi) bezvučni suglasnik t pred bezvučnima. Ovde te zanima samo (be)zvučnost glasova: bezvučni se jednače prema zvučnima i obratno, jedini izuzeci su spojevi -ds- i -dš-.
2. Osnove na glasnik r, između ostalih, mogu imati nastavak instrumentala jednine -om ili -em, što se naziva morfološkim dubletom: može, dakle, i barjaktarom, i barjaktarem.

Što se tiče ovog Poslednjeg OGNJIŠTA, izgleda da Pravopis dopušta izvesnu slobodu, pa cenim da mogu obe reči velikim početnim slovom, premda može i druga reč malim.

[annorax]

1) Prezime jedne porodice je Grejdžoj. Je li množina Grejdžojevi ili Grejdžoji? Ja sam skloniji prvom, ali u Laguninim knjigama stoji drugo. Možda je svejedno?
2) Kako se stihovi stavljaju u prevod? Mislim da ih niko ne stavlja kao normalan tekst. Na televiziji sam viđao da se obično stave u italik, a kod naših prevodilaca (na ovom sajtu) sam nerijetko viđao i da su ograđeni tarabama (# na početku i na kraju).
Hvala unaprijed. 

[King Eric]

Stihove stavi u italik. Nemoj kraj njih stavljati # ili neke slične gluposti. To izgleda jadno. Prvo će ti bajone riješiti jer nisam ni ja posve siguran.

[annorax]

Buraz, ja i ovdje i u "Zapeo sam kod prevođenja" kad završim post moram zaustaviti ruku da ne napišem "Hvala unaprijed, Bajone".  Čisto da se neko drugi ne bi uvrijedio. Čovjek je mašina, samo takva. 

[Ben Dover]

1. Nije svejedno, treba ovo drugo, Lagunino rešenje. Vrati se malo ranije kad sam pričao o dugim i kratkim nastavcima za množinu kod onog prototipi : prototipovi. Prototipovi bi se jedino moglo opravdati da, iako je jasno da je strana reč, osećamo sastavnice kao zasebne formante, pa po logici dodajemo na tip dugi nastavak za množinu (slično kao laptopi : laptopovi). No, sistemski bi u višesložnim rečima morao doći kraći nastavak za množinu, -i, pa otud prototipi, laptopi, Grejdžoji (trebalo bi i Simpsoni itd.). Povuci paralelu sa našim prezimenima: Tarabići, Petrovići itd. — tu nikad ne bi rekao Petrovićevi, Tarabićovi i sl. Ili, da uzmem neki primer bez tog -ić: Vrdoljak — Vrdoljaci, sigurno ne Vrdoljakovi.
2. Ja ih stavljam u kurziv, a ne stavljam te tarabe ili druge znake: niti mi je jasna njihova svrha tu, niti su gledaoci blesavi pa ne primećuju da neko peva te im treba i neki tamo znak u prevodima. Često sledim neko nepisano pravilo da svaki stih počinje velikim slovom, bez obzira na rečenični znak iz prethodnog reda: da li je on prisutan ili ne, te diktira li veliko slovo ili ne.

P. S.

Buraz, ja i ovdje i u "Zapeo sam kod prevođenja" kad završim post moram zaustaviti ruku da ne napišem "Hvala unaprijed, Bajone".  Čisto da se neko drugi ne bi uvrijedio. Čovjek je mašina, samo takva. 

Nije ni drugima zabranjeno da pomažu. I ne moraš mi se stalno zahvaljivati, ni ti ni drugi, nije mi teško da podelim znanje.

[annorax]

Vrati se malo ranije kad sam pričao o dugim i kratkim nastavcima za množinu

Palo mi je na pamet, ali opet sam imao nedoumicu i to baš zbog

Simpsoni

Na srpskom govornom području, na televiziji sam uvijek viđao Simpsonovi (na HRT-u je Simpsoni), a i neka druga prezimena idu po tom obrascu. Dobro, Grejdžoji.  

I ne moraš mi se stalno zahvaljivati, ni ti ni drugi, nije mi teško da podelim znanje.

Dobro, Bajone. Poštujem.  

EDIT:
Eh, da:

ne stavljam te tarabe ili druge znake: niti mi je jasna njihova svrha tu,

Tarabe imitiraju note, vjerovao ili ne. U jednom unicode prevodu, davno bješe, dobro se sjećam da sam vidio note oko stihova. A pošto je ovdje unicode zabranjen, onda pretpostavljam da ljudi misle da je taraba najsličnija noti.
Nije ni bitno. Italik mi sasvim odgovara.

[King Eric]

Note, zvjezdice, ljestve i ostalo za označavanje stihova je grozota. Nestrpljivo čekam dan kad će netko u zagradi napisati "Lik na ekranu pjeva".

[igor_MD]

1. Nije svejedno, treba ovo drugo, Lagunino rešenje. Vrati se malo ranije kad sam pričao o dugim i kratkim nastavcima za množinu kod onog prototipi : prototipovi. Prototipovi bi se jedino moglo opravdati da, iako je jasno da je strana reč, osećamo sastavnice kao zasebne formante, pa po logici dodajemo na tip dugi nastavak za množinu (slično kao laptopi : laptopovi). No, sistemski bi u višesložnim rečima morao doći kraći nastavak za množinu, -i, pa otud prototipi, laptopi, Grejdžoji (trebalo bi i Simpsoni itd.). Povuci paralelu sa našim prezimenima: Tarabići, Petrovići itd. — tu nikad ne bi rekao Petrovićevi, Tarabićovi i sl. Ili, da uzmem neki primer bez tog -ić: Vrdoljak — Vrdoljaci, sigurno ne Vrdoljakovi.

Ovo i mene zanima! Gospoda Glembajevi? I Krleža je pogriješio?! U većini ovih primjera koje si naveo i ja bih upotrijebio kraći oblik. Ali mogao bih reći i Vrdoljakovi, Grejdžojevi... Meni ništa jako čudno.  Naravno, to ne vrijedi i za šišmiševi. 

[Ben Dover]

Ja sam uvek pre za usustavljivanje nego za raznorazne izuzetke, no proveriću šta kažu gramatike, pa ću se ispraviti ako sam se gore malo zaleteo glede ličnih imena (budući da recimo merne jedinice dobijaju uvek kraći nastavak iako jednosložne, inči, jardi, kao i valute, jeni, rini).

[annorax]

1) Bitka - kaže li se u bici ili u bitki? Glasam za prvo, ali viđao sam i drugo.
2) Je li pravilnije reći ta krv teče venama svih nas ili ta krv teče venama sviju nas?
3) Ovo nije vezano za prevođenje, ali me živo zanima.  Viđam po prodavnicama ove zdrave čokolade i na nekima piše 70% kakaoa, a na nekima 70% kakaa. Je li svejedno? Kakvo je pravilo za strana imena? Ako se čovjek zove Remo, je li Remoa ili Rema?

[igniss]

1) Može i jedno i drugo.
2) Zašto "sviju"?
3) Ako "o" na kraju ima dužinu, onda se zadržava.

Ali, već će Bajone to ponovo i detaljno objasniti.

[Mila]

1) Bitka - kaže li se u bici ili u bitki? Glasam za prvo, ali viđao sam i drugo.

Može obadvoje, plus još bitci. 

2) Je li pravilnije reći ta krv teče venama svih nas ili ta krv teče venama sviju nas?

Obadvoje je pravilno.

3) Ovo nije vezano za prevođenje, ali me živo zanima.  Viđam po prodavnicama ove zdrave čokolade i na nekima piše 70% kakaoa, a na nekima 70% kakaa. Je li svejedno? Kakvo je pravilo za strana imena? Ako se čovjek zove Remo, je li Remoa ili Rema?

Kakaa. Često se u hrvatskom stavlja na prvo 'a' kratkouzlazni naglasak: kakàa.

Što se tiče imena, pravilo je ovakvo:
Vlastita imena koja završavaju na nenaglašeno -a ili -o mijenjaju se kao naša: Bilbao, Bilbaa, Bilbau... Ali ako je to - o naglašeno, ostaje u promjeni i u tvorbi pridjeva: Hugo, Hugoa, Hugoov; Rousseau, Rousseaua, Rousseauov...
U tvom primjeru, ja bih rekla da je N Remo, G Rema.