Mali pravopisni podsetnik

[annorax]

Hvala Bajone i Nešo (Nešo, otkad tebe nisam "vidio", jesi živ čovječe?  ).

Sad još nešto, zaboravih maloprije:

ZED bih ja ovde verbalizovao,

Je l' može tako?

ZED bih ja ovde verbalizovao, jer je izgovorljiv niz glasova, pa pisao Zed — Zeda — Zedu — Zed — Zede — Zedom — Zedu. U množini, naravno, Zedovi.

Prilazi doktorica jednom Zedu (šefica mu je) po prvi put i kaže mu "ZED unit, identify yourself." Ako kažem Zed jedinico, to zvuči kao jedinica/grupa ljudi (u vojnom smislu, vojnici su). Ako kažem Zed jedinko, to je malo bolje ali zvuči izvještačeno. Zato mislim da je možda i najbolje reći samo "Zede, predstavi se."

No, ako si već preveo kao DBE, zašto ne koristiš tu skraćenicu nadalje u prevodu? Da ti ne bi odskakalo od izgovorenog?

Ako imaš živaca, hajde molim te pročitaj objašnjenje u "Zapeo sam kod prevođenja", da ne postujem istu stvar dva puta. 

[Ben Dover]

Zede, predstavi se.

Ovo sam i sâm pomislio a da nisam ni pročitao do kraja sve prethodeće joj rečenice.

Ako imaš živaca, hajde molim te pročitaj objašnjenje u "Zapeo sam kod prevođenja", da ne postujem istu stvar dva puta. 

Pročitao sam i dao sam ti nekoliko predloga, pa ti vidi dopada li ti se neki.

[annorax]

Važi. Hvala Bajone, i za ovo a i za ono tamo, da opet ne bih pisao dupli post zahvale.   

[spico]

Kako da prevedem Stony Creek?

[igniss]

Kameniti potok?

[spico]

To je neki grad u Virdžiniji. 
http://en.wikipedia.org/wiki/Stony_Creek,_Virginia

[Ben Dover]

Pa imena gradova se (obično) ne prevode, sem ako ovde nema neke igre reči ili je zbog nečeg drugog bitno za radnju da se ime prevede. Transkripcija je, inače, Stouni Krik (vešečlani strani toponimi se pišu svim velikim početnim slovima iako su reči zajedničke imenice).

[lazavr]

To je neki grad u Virdžiniji. 
http://en.wikipedia.org/wiki/Stony_Creek,_Virginia

Kamendol 

[spico]

Pa imena gradova se (obično) ne prevode, sem ako ovde nema neke igre reči ili je zbog nečeg drugog bitno za radnju da se ime prevede. Transkripcija je, inače, Stouni Krik (vešečlani strani toponimi se pišu svim velikim početnim slovima iako su reči zajedničke imenice).

E, to me je zanimalo. Hvala.

[annorax]

1) Je li u srpskom jeziku ispravno reći vodstvo, vođstvo ili je svejedno?
2) Čovjek se preziva Beliš. Je li vokativ Beliše ili Belišu? (zbog Miloše -> Milošu, Uroše -> Urošu)
3) Ima li potrebe pisati tačku kad se razdvajaju stotice od hiljada? Čisto iz estetskih razloga. Recimo, je li bolje 10 000 ili 10.000?
4) Kažu da je bunar stotinu stopa dubok. Ima li potrebe da to preračunavam u metre? Znam da je u principu kulturno, ali ovdje se radi o "odokativnoj" procjeni, a i nije toliko bitno za radnju. Pretpostavljam da mogu reći koliko je to otprilike, a ne "u bocu" tačno?
5) probosti nekoga odozada  (kopljem, naravno) - pretpostavljam da je pravilno probo, a ne proboo? Je li sleđa ili s leđa? Glasam za prvo, ali nisam siguran.
6) "Drška noža je napravljena od zmajokosti..., ... vrh strijele je napravljen od zmajstakla..." Mogu li reći zmajkost? (dakle, bez o). Zvuči mi ljepše. To je, naravno, zmajeva kost, a oni opsidijan zovu zmajstaklo.

[dakyorlando]

1) vođstvo
2) Beliše
3) 10.000
4) možeš i ne moraš, ja nekad ostavim "stopa", ili napišem "dobio sam A" umesto "dobio sam peticu" kao što neki prevode
5) probo / s leđa
6) ne verujem da ta reč postoji u rečniku, tako da je svejedno

[Ben Dover]

1. RMS daje oba, vòdstvo i vòđstvo. Mislim da je oblik sa đ puno češći.
2. Belišu, to je sistemsko.
3. Tačka ili razmak se piše, ne treba bez ijednog od tog dvoga: 10.000 ili 10 000. Ovo 10000 bih mogao zamisliti jedino kao distraktor na nekom ispitu iz jezika.
4. Možeš i bunar je trideset metara dubok, mada možeš ostaviti i stope, to nije nepoznata mera. Ja uvek aproksimiram i pretvaram u nama bliže jedinice (ako kažu npr. „oko 200 milja“ ili „10 milja“, pišem 300 km, odn. 15 km).
5. Probo, jedino ne znam šta ti je to *odozada. Može straga, odostraga, otpozadi. Treba s leđa.
6. Pošto se sve imenice percepiraju kao nemotivisane, složenice možemo posmatrati kao sraslice: zmajkost, zmajstaklo, premda mi lepše zvuči složena nesufiksalna tvorba zmaj + -o- + kost → zmajokost.

[annorax]

premda mi lepše zvuči složena nesufiksalna tvorba zmaj + -o- + kost → zmajokost.

Naravno, ali zašto onda nije zmajostaklo? Meni se više sviđa zmajkost, ali to nije bitno; bitno je da pišemo pravilno. Imaš i knjigu "Prijesto od zmajokosti", Laguna.
Uglavnom, po ko zna koji put  , hvala i tebi i Dekiju. 

[annorax]

Jedno primitivno pleme svoje božanstvo naziva The Great Stallion. Piše li se to kao Veliki pastuv ili Veliki Pastuv? Glasam za prvo.

[Ben Dover]

Ovo prvo.

[igor_MD]

Drugi razred osnovne, Hrvatski.
Učiteljica postavi pitanje na papir:
Tko je glavni lik u priči?

Sva djeca u razredu napišu: Jelen. (Velikim slovom i točkom!)

I ova doslovce popizdi na sve jer veli ona: "Rečenica ne može biti jedna riječ. Trebalo je bez točke i velikoga slova." 
Ma che sintaksa, u pm!

Griješim li što SLUČAJNO? Jer u ponedjeljak idem u osnovnu školu - tražit otkaze... I trgat toliko puta niškoristi diplome... 

[mijau]

Ona se ludih gljiva napapala?

Odgovor na pitanje koje je postavila je dio diskursa i samim time se odgovoru, u ovom slučaju jelenu, domišlja ostatak (...je glavni lik u priči).
Tj. Tko je glavni lik u priči? -Jelen (je glavni lik u priči).

Ona može doma po špilji pisati malim slovom i bez točke.

Osim toga, postoji rečenica koja se može sastojati od samo jedne riječi, a koja nije glagol. Ali danas se to odvaja zarezima pa se zaboravilo da je i samostalna rečenica.

[Ben Dover]

I ova doslovce popizdi na sve jer veli ona: "Rečenica ne može biti jedna riječ. Trebalo je bez točke i velikoga slova." 

Sačuvao bog... Trebalo bi uvesti da na svake dve ili četiri godine sve nastavno osoblje polaže nekakav ispit kompetencije ili državni ispit. Potpisujem da pola njih ne bi bilo sposobno da ga položi i predaje deci. Da ne grešim dušu, ali dobar deo je najobičnija polupriučena bagra koja sama izmišlja neka pravila i uči decu pogrešno.

[MilanRS]

Ispravno.


(Ili treba sljedeće:)
POTPISUJEM

[igor_MD]

Odgovor na pitanje koje je postavila je dio diskursa i samim time se odgovoru, u ovom slučaju jelenu, domišlja ostatak (...je glavni lik u priči).
Tj. Tko je glavni lik u priči? -Jelen (je glavni lik u priči).

Upravo to. I da uopće ne razmišljam o "rečenicama", ovo što si napisao toliko je logično i prvo mi je palo na pamet.
Naravno da neću ići u školu - neka ubogi ljudi zarađuju  , ali uvijek me fasciniraju ovakvi.  Srećom, i dobrica je žena (kad ne može biti još štogod) - ali da je aždaja - eto mene da pametujem! 

Hvala.
(Ne znam bi li i ovu imenicu napisala kao jelena.  )

[igniss]

Vidim da su na Foxcrimeu naziv preveli kao "Frikovi". Kakve budaletine!

Imaš koji bolji prijedlog?

Nemam, a i ne bavim se time. "Frik" je reč koju koristi vrlo mali broj ljudi u srpskom jeziku (ja je nikad i neću koristiti jer je savršeno nepotrebna). Znači, jednu englesku reč su zamenili drugom, ništa manje engleskom, ali sa potpuno drugačijim značenjem. Bolje bi bilo da su naziv preveli kao "Sajkovi" (ironičan sam).

[Ben Dover]

„Frikovi...“ Kakvi tupavci.

P. S. Ja u svojim prevodima ne koristim ni OK, jer smatram da ni to ne koristi dovoljan broj ljudi, pa ga uvek prevodim kao „u redu, važi, dobro“ i sl., a ovi stavili naslov serije „Frikovi“... Dijabole.

[igniss]

Neminovna užasna posledica korišćenja interneta je ubacivanje sve više engleskih reči kao što su: frik, gik, bot i ostalih gluposti. Počeli smo da pišemo po engleskim pravilima. Imena dana u nedelji i meseci većina klinaca piše velikim slovom. Da ne pričam o rednim brojevima koji obavezno imaju nastavke -vi, -gi, -ti... Najviše iritira konstrukcija "najbolji ikada"! O ovome smo već pisali, ali nije na odmet periodično ponoviti neke stvari.

[King Eric]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom, posvojne pridjeve pisane velikim slovom, deklinaciju imena crticom, nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

[Ben Dover]

Nikad mi nije bilo jasno to prevođenje naslova. Zašto jednostavno ne ostave ime Psych. Nego oni prevedu Frikovi što nema apsolutno nikakve veze sa serijom.

Pa zato što im to nisu vlastita imena (valjda, nisam gledao seriju) već naslov opisuje neke njihove osobine i treba ga prevesti. Recimo, House ne treba prevoditi jer njegovo ime nema veze s radnjom (tj. ima donekle, ali nije očigledno i previše bitno prosečnom gledaocu), već je nastalo prema analogiji sa (Šerlokom) Holmsom, pa je tu opravdanija transkripcija Haus (iako su ga u BH, mislim, prilagodili kao Kuća), dok npr. Bones možemo i prevesti ili prilagoditi nekako, budući da je nadimak i ima veze s time čime se ona bavi: „čita“ iz kostiju (i to je očito kroz celu seriju). Ako pak ne smislimo ništa zvučno (u stilu Koštana, Bore Stankovića ), onda možemo i transkribovati kao Bouns, što su na RTS-u i učinili.

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom, posvojne pridjeve pisane velikim slovom, deklinaciju imena crticom, nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

Suzdržao sam se maločas, ali moram pridodati: tu spadaju i sva velika slova reči u naslovu, engleska sintaksa (imenica u službi nepromenjivog prideva ispred druge umesto jednostavnog preformulisanja), zatim one gluposti poput ekstra-, mega-, ultra-, super-, ultimativno i sl. što se skoro bez izuzetka prenosi i obavezno piše odvojeno umesto sastavljeno s rečju ako se radi o prefiks(oid)ima i mnogo šta drugo. Sad bacih pogled na prevod za petu epizodu 15. sezone Saut Parka sa drugog sajta i tamo za crack baby umesto logičnog i jedino mogućeg beba na kreku stoji nebuloza *krek beba, a kao prevod za super-sad commercial stoji *super tužna reklama umesto supertužna reklama, iako je idiotizam tako to ostaviti jer treba mnogo/jako/veoma/izuzetno tužna ili nešto slično. Nažalost, ima kretena tj. nazoviprevodilaca koji u domaćim prilagodbama stranih reklama ostavljaju „ultimativno iskustvo“ i tome slične koještarije (to sam, čini mi se, čuo u nekoj od reklama za one radioaktivne „voćne“ sokove).

[dakyorlando]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom,

To kažeš već 5-i put

posvojne pridjeve pisane velikim slovom,

Pa kad ne poznaju svi dobro Srpsku i Hrvatsku gramatiku...

deklinaciju imena crticom,

i nemaju svi obrazovanje kao da su studirali na Harward-u...

nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

A i evo već u Sredu počinje Jun, ide leto, ljudi se opuštaju.

Spoiler for Hiden:

[igniss]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom,

To kažeš već 5-i put

Ovde si se zeznuo, obično pišu 5-ti.

[MilanRS]

Može i 5.-ti.

[Ben Dover]

Nemojte kršiti 14. i 16. član pravilnika!

Na forumu je izričito zabranjeno [...] provociranje sagovornika [...]

[igor_MD]

Joj, kad vidim redne brojeve pisane crticom, posvojne pridjeve pisane velikim slovom, deklinaciju imena crticom, nazive mjeseca i dana pisane velikim slovom itd. Užas!

Mene ništa takvoga ne živcira. Svakakvi ljudi prevode; kad bih ovo pitao nekoga u svom selu, vjerojatno bi većina krivo odgovorila. I takvi prevode. Mene živciraju oni s diplomama, koji pišu kojekakve radove i zahvaljuju bogu na Wordovu spell checkeru (jer on će ih kao spasiti  ).

A još me više živciraju ovakvi (prevoditelj s drugog sajta): Slušaj, poznajem ja odstupanja u sibilarizaciji..., a u sljedećoj rečenici napiše početkom 20-og stoljeća.



Nego, rugalice  , recite mi zašto u Anićevu rječniku glagol riskirati pripada razgovornome stilu. Zamjene koje se nude - glupe su. Postoji neka bolja zamjena? http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=dllhUBI%3D&keyword=riskirati