Mali pravopisni podsetnik

[dakyorlando]

Starče

Ja bih stavljao ovo prvo (inače transkribujem imena, ali izbegavam to E kod stranih imena u vokativu kad god je moguće).

[annorax]

Starče

Ja bih stavljao ovo prvo (inače transkribujem imena, ali izbegavam to E kod stranih imena u vokativu kad god je moguće).

Tako sam i pretpostavio. Tako ću i pisati.
Nego, kad se obraćamo kralju sa veličanstvo ili milosti, to se piše malim slovom. A kad kažemo formalno vaše veličanstvo/vaša milosti, treba li ono Vaše/Vaša pisati velikim slovom? Nekad je bio običaj i u današnje vrijeme kad persiramo nekoga pisati Vi, ali čitao sam da to sve više izlazi iz upotrebe (tj. da se počinje smatrati arhaičnim).

[mijau]

Vaše Veličanstvo, Vaša Milosti, Vaša Svetosti.

[annorax]

Je li? A je li to možda neka specifičnost za hrvatski jezik ili važi i za srpski? Ja u knjigama redovno viđam veličanstvo; nisam bio siguran za vaše/Vaše veličanstvo. 

[Ben Dover]

U srpskom samo prvo slovo ide veliko, sem za bogobojažljive. Dakle: Negova svetost patrijarh srpski Irinej. Tako i Vaša visosti, Vaša svetosti, Vaša milosti.

[annorax]

Aha, to se uklapa u ovo što viđam po Laguninim knjigama. Hvala, Bajone. 

[Ben Dover]

Čovjek se zove Edard Stark. Kad mu se neko zvanično obraća, je li pravilno pisati lorde Edarde Stark ili lorde Edarde Starku? Glasam za prvo, ali nisam siguran. Viđao sam i ono Hej, Starku! kad se dovikuju i slično.
Hvala unaprijed. 

Ovo sam prevideo. Sklanjaju se oba po padežima: Edvard Stark — Edvarda Starka — Edvardu Starku — Edvarda Starka — Edvarde Starče (ev. Starku) — Edvardom Starkom — Edvardu Starku. Zamisli da je to neko domaće ime, recimo Miloš Petrović. Ne bi valjda rekao: Hej, Milošu (ispravan je vokativ Milošu, ali je, samo zbog rasprostranjenosti, dozvoljeno [normirano, dakle] i Miloše) Petrović? Mislim da bi ipak rekao Hej, Miloše Petroviću. Isto postupamo i sa stranim imenima.

[MilanRS]

Isto postupamo i sa stranim imenima.

Izuzetak su mladi novinari koji govore i pišu o Bred Pitu, Majkl Džeksonu, Džordž Kluniju i Vil Smitu.   

[Ben Dover]

Ne pominji mi te poluprevode, da ih tako nazovem, koji se viđaju po raznoraznim novinama (neretko i onim koje bije glas da su ugledne, poput „Politike“ i sl.). Pre nekog vremena je bio neki članak o Stivenu Hokingu, mislim u „Blicu“, naravno preveden odnekud s engleskog, pa je siroti novinar obogatio inače frazama i izrekama siromašni srpski jezik jednim „stavljamo sva jaja u jednu korpu“, što je izrekao Hoking. Ma, pomenuo sam mu celu žensku rodbinu, i užu i širu. Tako se još natura onaj ušljivi poluprevod „imati seks“ umesto „imati (seksualne) odnose“, „upražnjavati seks“ itd. Jednom sam video „prevod“ „jabuke i pomorandže“ (engl. apples and oranges, ’babe i žabe’).

P. S. Sad se setih — pogledajte ovo, pa sami ocenite koliko su novinari uopšte pismeni i izobraženi, čast izuzecima. Ovo je u najmanju ruku zaostalost u razvoju.

[annorax]

(ev. Starku)

Šta ovo znači?

[Ben Dover]

Ev. je skraćenica od eventualno, a to znači da bi moglo i Starku, ali se ne preporučuje, zato što nije sistemsko (imenice na prednjonepčani suglasnik: ć, đ, č, dž, š, ž, lj, nj, j dobijaju nastavak -u, ostale -e koje povlači palatalizaciju kad se nađe pred zadnjonepčanim, kao ovde: Stark + -e → Starče). Zaboravi da sam pomenuo (pomenuo sam zato što su standardizovana i neka odstupanja, poput seljaku, kretenu, ali je prvo samo s pogrdnim značenjem (uporedi: seljače), dok je drugo takođe odobreno jer se prečesto sreće (sistemsko je, je li, kretene)). Ostavi Starče u tekstu.

[annorax]

Dobro. Znam da je pravilno i Milošu i Urošu, ali imam nedoumice kod stranih imena (tj. da li ih treba uvijek posmatrati kao naša imena?). Recimo, pretpostavljam da si na forumu vidio člana čiji je nik icemaher. Ja ga uvijek oslovljavam sa icemaheru, dok npr. petko uvijek kaže icemahere. Ko je u pravu? Isto tako, u seriji koju prevodim jedan lik se preziva Denziger i ja pišem Denzigeru. Da li bih trebao pisati Denzigere? Denzigeru mi nekako zvuči prirodnije, ali ako je nepravilno...

[Ben Dover]

Obojica ste u pravu. Nekada je tvrdoća suglasnika određivala koji će od četiri nastavka, -e, -u, -i, -y (<jeri>), doći u vokativu, ali su u savremenom jeziku preostala dva: -u i -e. Vremenom, tokom razvoja jezika, prednjonepčani glasnici (sonanti) su očvrsli i desile su se druge promene, pa tvrdoća/mekoća suglasnika više ne igra toliku ulogu u odabiru nastavka za vokativ (tako kod Stevanovića, Stanojčića i Klajna), te su kod imenica na -r po pravilu dopuštena oba nastavka (ali samo care, što je zanimljivo jer je nekad tu r bilo meko). Pošto kod poslednjepomenutih i nema nekog pravila, biramo kako nam zvuči, kako se oseća prirodnije: tebi su bliži vokativi na -u, nekom drugom leže na jeziku oni sa -e. No, svejedno je: icehameru ili icehamere, Denzigeru ili Denzigere (meni oboje zvuči jednako, možda malo naginjem ka onom sa -u) itd.

[tratica]

A propos neuromotivacijskog čipa, možda bi mogao proći i neurostimulacijski čip. Kako vam to zvuči?

Što se tiče pljuvačnih žlijezda, ako se radi o hrvatskom jeziku, to ne bi bilo točno. Ispravno je žlijezde slinovnice. U vrijeme dok sam ja studirala (a to, bojim se, nije bilo jučer  ), malignitet i malignom su se koristili u značenju zloćudna bolest. Slobodno me ispravite ako griješim 

[annorax]

A propos neuromotivacijskog čipa, možda bi mogao proći i neurostimulacijski čip. Kako vam to zvuči?

Pa, već sam napisao neuromotivacioni, što znači da je sad kasno.  Palo mi je na pamet i to drugo, kao što možeš vidjeti u prethodnim postovima. Na kraju krajeva, mislim da je svejedno. Ipak je riječ o tehnologiji iz budućnosti. 

Što se tiče pljuvačnih žlijezda, ako se radi o hrvatskom jeziku, to ne bi bilo točno. Ispravno je žlijezde slinovnice.

Ja prevodim na srpski. 

malignitet i malignom su se koristili u značenju zloćudna bolest. Slobodno me ispravite ako griješim 

I ja tako mislim. 
Želim ti dobrodošlicu na forum. Uvijek nam treba još neko za konstruktivnu raspravu. 

@Bajone:
Kralju.  Jbt čovječe, je l' ti sve to citiraš iz glave ili ipak ponekad moraš pogledati i u ćitab? 
Nego, hajde života ti razjasni mi još par stvari:
1) Jesu li riječi vrlo i veoma ravnopravne? Ja volim reći/napisati vrlo lijep, vrlo hladan, itd., a vidim i po knjigama i po prevodima na televiziji da se forsira veoma lijep, veoma hladan, itd. Zanima me je li ovo moje vrlo znak nepismenosti ili ga mogu koristiti ravnopravno sa veoma?
2)

Dopušteno je i kraljoubica (kao majkoubica) i kraljeubica (kao oceubica). Spojni samoglasnik može biti u ovom slučaju i o i e.

Pretpostavljam da ima i izuzetaka od ovoga? Recimo, kinslayer bi bio rodoubica (nisam siguran, ali mislim da ne bi moglo rodeubica). U seriji koju sam počeo prevoditi, Džejmi Lanister nosi nadimak kingslayer i to je u Laguninim knjigama prevedeno kao kraljeubica, ali kasnije u radnji njegovog brata Tiriona optužuju za "kraljeubistvo i rodoubistvo" (dakle, ne rodeubistvo, iako je prevodilac/lektor naklonjen tom e).
3) Jedan čovjek nosi titulu magister (to je valjda kao neka vrsta gradonačelnika, nisam sasvim siguran; uglavnom nije magistar nauka). Je li ispravno da kažem "hvala vam, magistre" ili "hvala vam, magisteru"?
Naravno, kao i uvijek, hvala ti na odgovorima i pomoći. 

[Ben Dover]

Glednem nekad i u ćitab, ali uglavnom su ovo opšta znanja. Na komplikovanija pitanja konsultujem literaturu, da ne bih nešto grdno lupio. Za malignitet se ne slažem, dao sam svoje mišljenje i zašto (dat je navod i iz med. rečnika koji ne beleži takvo značenje; doduše, staro je izdanje, možda neki noviji rečnik beleži i ovo, ali zasad ostajem pri svome).

Drugo, svi ti prilozi (rečce) su ravnopravni: jako, puno, mnogo, vrlo, veoma, dosta (i ako ima još neka istoznačnica). Biraj.

Treće, ima izuzetaka. Sve reči s mekom imeničkom osnovom imaju spojnik -o-, i tamo gde se očekuje -e-: zemljopisac, pticolovac itd. Inače, RMS beleži samo rodoùbilac, rodoubístvo. Stevanović piše naširoko o spojnim samoglasnicima u svojoj gramatici u tačkama 97 i 476, ali, ako ostavimo po strani fonologiju i tvorbu, objašnjava kako je -o- ćešći, iz nekoliko razloga. Ako te zanima nešto više, preneću.

Četvrto, ne znam kakva je to titula magister, to je verovatno pogrešno preneto. Evo ovde (pošto je Vebsterov rečnik počeo da naplaćuje usluge (!)) šta ta reč znači u engleskom (upućuje se na reč master kod koje se možda uklapa 14. značenje u ovo tvoje). No, ako se i zadržava magister iz bilo kog razloga, kod nas nije uobičajeno to nepostojano e (ima ga, recimo, u slovenačkom), pa bih ga zadržao u sklonidbi: magister — magisteru.

[igor_MD]

Drugo, svi ti prilozi (rečce) su ravnopravni: jako, puno, mnogo, vrlo, veoma, dosta (i ako ima još neka istoznačnica). Biraj.

Vrlo te volim?!
U hrvatskom bi veoma/vrlo bile bliskoznačnice. Ne znam baš kako bih to objasnio nekom strancu... 

Dosta?

[Ben Dover]

Dobro, vrlo je tu jedina rečca (čestica), ali može biti i prilog, a i ostali prilozi mogu dopunjavati pridev (dosta dobar, jako dobar, veoma dobar, vrlo dobar, mnogo dobar, puno dobar — zar nešto od ovoga ne može?) ili glagol (jako, puno, mnogo, veoma, dosta, vrlo paziti: On vrlo/jako/puno/mnogo/dosta/veoma pazi na svoje ponašanje. — mislim da tu ide sve). Naravno, izvorni govornik može osetiti te nijanse i odabrati uvek onaj koji najbolje zvuči.

P. S. Sad ću potegnuti raspravu na svom forumu o tome, da malo bistrimo te nijanse.

Vrlo te volim?!
U hrvatskom bi veoma/vrlo bile bliskoznačnice. Ne znam baš kako bih to objasnio nekom strancu... 

Isto kao što ti moraš naučiti šta u engleskom znače maintain(able) i sustain(able), tj. sitne razlike između to dvoje ili kad se koristi u nemačkom wechseln, ändern, tauschen ili wandeln, pa nijanse sa kojima dolaze u spoju sa predmecima aus-, ab-, ver-, um- itd. (a svi postoje sa tim spojevima). Ili kao što se kod nas, recimo, koriste umeti i znati ili bezbedan i siguran i sl.

[annorax]

Četvrto, ne znam kakva je to titula magister,

Izmišljena. U serijalu "Pjesma leda i vatre", u slobodnom gradu Pentosu vladaju ljudi koji nose titulu magister (poput vijeća mudrih staraca  ). Evo ti link: http://en.wikipedia.org/wiki/Characters_in_A_Song_of_Ice_and_Fire#Illyrio_Mopatis
Eh, sad... Laguna prevodi njegovu govoranciju i kaže "Moje kolege magistri..." ("Igra prijestola", str. br. 84, početak trećeg pasusa; prevodilac: Nikola Pajvančić, lektor: Sonja Radojević-Sekulović). Ja u epizodi moram prevesti princezino "Thank you, magister." i to mi je bilo logično napisati kao magisteru; međutim, u kontradikciji je sa ovim na strani 84, tj. prema Laguni bi trebalo magistre. Pretpostavljam da i nije toliko bitno, pa ću te poslušati jer sam i ja smatrao da treba magisteru.

Eh, da. Kakva je razlika između bezbjedan i siguran? Za znati i umjeti je jasnije... 

[igniss]

Pošto me nije bilo jako dugo, moram da izrazim zadovoljstvo što je vođenje ove teme preuzeo neko stručan za srpski jezik, pored mijaua koji je stručan za hrvatski. Hvala, Bajone.

[mijau]

Pa gdje si ti, čovječe?! - pita se nas nekolicina već par dana. 

[Ben Dover]

Ignisse, nema na čemu. Nadam se da ćeš malo i ti pročestiti posete ovde i na forumu.

Annoraxe, ne mogu se sad setiti primera, ali ima ih nekoliko u kojima figurira to nepostojano e, no kako ta promena nije opisana u našim gramatikama već se navodi kao izuzetak, ostavio bih ga u konkretnom slučaju u sklonidbi: nom. jd. magister, nom. mn. magisteri, kako se ne bi mešalo sa magistar u kome figurira nepostojano a.

Evo jednog odgovora što se tiče onih priloga (prenosim ukratko): „jako i puno nisu sasvim ravnopravne, već imaju vrednost upotrebe u nižim registrima (teško će se čuti na vestima ili u zvaničnim tekstovima). Ne kolociraju svi prilozi (intenzifikatori) uz sve glagole (uz koje se ponašaju kao odredbe)“.

[bagzi94]

I-R-W-I-N. Irwin, sir.
Kako ovo da napišem u titlu?
Ovako kako je gore ili drugačije?

[Ben Dover]

Ako treba da sričeš neku reč, onda može između crtica: I-r-v-i-n (nema potrebe sve velikim slovima).

[igniss]

Pa gdje si ti, čovječe?! - pita se nas nekolicina već par dana. 

Tu sam, svratim redovno da vidim šta ima novo, ali ne zadržavam se previše i ne pišem postove. Iskreno, prezasitio sam se foruma (ne samo ovog foruma, već interneta uošte). Uzrok tome - u jednom trenutku sam pogledao u "vreme provedeno na forumu" i video 64 dana. Ej, 64 dana svog života u poslednje dve godine! Mnogo je to...

[mijau]

Uzrok tome - u jednom trenutku sam pogledao u "vreme provedeno na forumu" i video 64 dana. Ej, 64 dana svog života u poslednje dve godine! Mnogo je to...

Neću ti onda reći što kod mene piše.

[annorax]

1) Kako se kod nas pravilno kaže/piše džiu-džicu? Ovako kako sam napisao ili nekako drugačije (viđao sam i džu-džucu i điju-đicu i možda još ponešto)? Pojavljuje se u epizodi koju prevodim.
2) Kaže li se kod nas nindža ili ninđa? Ozbiljno pitam. Ne pojavljuje se u epizodi, ali je povezano sa prvim pitanjem pa reko' da zadovoljim svoju radoznalost. 
Hvala unaprijed.

[Ben Dover]

Pravopis kaže da se <j> prenosi kao <dž>, pa će biti nindža i džu džucu (daje se prednost pisanju bez crtice).

[annorax]

džu džucu

Bez obzira na to što oni izgovaraju kao /džiu džicu/? I mi smo u naselju kao djeca govorili tako.

[Ben Dover]

Postoji nešto što se zove fonetska i prilagođena transkripcija. Fonetska znači da se prenosi prema izgovoru, prilagođena prema pismu. Pravopis kaže da u slučaju japanskog jezika sledimo prilagođeni zapis, koji ovde glasi ju(-)jutsu → džu džucu (P: <j> → <dž>, <u> → <u>, <ts> → <c>). S obzirom na postojanje zapisa jiu-jutsu, transkripcija bi glasila džiju džicu (ubacuje se međusamoglasničko j u spoj -iu-). Preporučuje se iz nekog razloga ono prvo.