Mali pravopisni podsetnik

[Mila]

• Ako se završava na -y, npr. Henry, padežni nastavak dodajemo prema izgovoru: Henryja, Henryjem, jer kažemo [Henrija], [Henrijem] i otud to j.

Samo da te dopunim, ako smijem, u vezi ovog pravila u hrvatskom pravopisu. Ako se imena/prezimena koja završavaju na 'i', 'y' ili 'ee' čitaju s /j/ na kraju (Recimo Kallay - /kalaj/), ne umeće se 'j' u drugim padežima: Kallay - Kallaya - Kallayu - Kallayem.

Znači moramo samo paziti kako se izgovara 

[Ben Dover]

Jasno, to važi i kod nas, samo se nisam setio u trenutku da napišem.

[Tweegy]

Neki prevoditelji Previously prevode kao:
 Prethodno, dok drugi stavljaju Predhodno...

Tako da sada ja više i ne znam koje je ispravnije....

[heller]

Neki prevoditelji Previously prevode kao:
 Prethodno, dok drugi stavljaju Predhodno...

Tako da sada ja više i ne znam koje je ispravnije....

Prethodno

[Ben Dover]

Jednačenje po zvučnosti u pisanju izostaje samo u spojevima -ds- i -dš- (odsutan, odšetati), dok se svugde drugde sprovodi, pa se tako i ovde zvučno d pred bezvučnim h jednači u svog bezvučnog parnjaka t: pred + hod(iti) + -an → predhodan → prethodan.

[annorax]

Pišu li se latinski nazivi biljnih i životinjskih vrsta velikim ili malim slovima? Konkretno: equus callabus je vrsta konja. Piše li se to kod nas kao Equus Callabus, Equus callabus ili equus callabus?

[King Eric]

Piše se kao i svi ostali nazivi. Prva riječ velikim, a ostale malim slovom. Znači, Equus callabus.

[annorax]

Hvala King Eric. 
Hajd' sad, života ti, reci mi kako ide množina od ranac? Rančevi ili ranci? Meni se čini logičnim rančevi, ali to može biti pomiješano sa onim ranč/rančevi.
Hvala unaprijed. 

[mijau]

ránac m 〈G ránca, N mn ránci, G rȃnācā〉

[igor_MD]

a) Trideset i šest konja vuklo je to čudovište.
b) Trideset i šest konja vukli su to čudovište.
c) Ili čakavski: Trejsti šest konj vuklo j' to blažino. 
d) ...

Što je pravilno? Ubiše me ti brojevi: dvoje, dvojica, desetero, stotine... i sročnosti...

[Ben Dover]

a) Trideset i šest konja vuklo je to čudovište.
b) Trideset i šest konja vukli su to čudovište.
c) Ili čakavski: Trejsti šest konj vuklo j' to blažino. 
d) ...

Što je pravilno? Ubiše me ti brojevi: dvoje, dvojica, desetero, stotine... i sročnosti...

Pravilno je (barem u srpskom) i a) i b), za čakavski ne znam. Tu se radi o slaganju rečeničnih delova po obliku ili po značenju. Subjekatska sintagma sastoji se iz centra (broja trideset i šest, premda je tu ovo i suvišno) i partitivne reči (imenice konja), a pošto je glavna reč tu broj, oblik će biti neutralan: 3. l. jd. sr. r. (Trideset šest konja je vuklo.) Dozvoljeno je, mada je ono ređe, slaganje po značenju (jer je imenica semantički dominantnija), pa se predikat ponaša kao da stoji samo konji u nom. mn. (Trideset šest konja su vukli.)

Neka ti mijau ili neko drugi potvrdi za hrvatski.

[Mila]

a) Trideset i šest konja vuklo je to čudovište.
b) Trideset i šest konja vukli su to čudovište.
c) Ili čakavski: Trejsti šest konj vuklo j' to blažino.  
d) ...

Što je pravilno? Ubiše me ti brojevi: dvoje, dvojica, desetero, stotine... i sročnosti...

U hrvatskom je pravilno samo a).

Ne znam ima li to već napisano na ovoj temi, ali evo kratki tečaj gramatike brojeva


- Dekliniraju se samo 1, 2, 3, 4 i redni brojevi (jer su oni zapravo pridjevi po obliku).
- Rod imaju samo 1 i 2.



200, 300 i 400 imaju tri oblika:
dvjesto, dvjesta, dvije stotine
tristo, trista, tri stotine
četiristo, četirista, četiri stotine

SLAGANJE brojeva s drugim rečeničnim elementima:                                                        
uz imenice: 1 + imenica -> isti oblik (jedan brod)
                         2, 3, 4 + imenica -> G jednine (dva broda)
                         5, itd. + imenica -> G množine (pet brodova)

s predikatima: uz 1 -> predikat u jednini (Tamo je jedan čovjek.)
                   uz 2, 3, 4 -> predikat u množini (Dva pišu, tri čitaju.)
                        uz 5, itd. -> predikat u jednini (Pet ljudi stiže vlakom.)

BROJEVNE IMENICE:
Ženskog roda ne postoje.
Muškog roda: dvojica, trojica, četvorica, petorica, ...
- dekliniraju se kao imenice ženskog roda, ali se predikat prema njima odnosi kao da su srednjeg roda u množini (Dvojica su otišla.)
Jedinke različitog spola: dvoje, oboje/obadvoje, troje, četvero, petero...
- uz njih stoji G množine, a predikat se prema njima odnosi kao da su srednjeg roda u jednini (Stiglo ih je desetero.)




BROJEVNI PRILOZI: izriču približnu količinu nečega
npr. desetak
– uz njih stoji samo imenica u G množine, a predikat se prema njima odnosi kao da su imenice srednjeg roda u jednini.

BROJEVNI PRIDJEVI:
dvoji, troji, četvo(/e)ri, peto(/e)ri, ...
- stoje uz imenice koje nemaju jednine (dvoja vrata) i one koje znače neki par ili cjelinu (dvoje tračnice)
- dekliniraju se kao određeni pridjevi u množini (dvoji, dvojih, ...)


To je, vrlo skraćeno, sva mudrost  

[mijau]

Kad smo kod brojeva, dotaknuo bih se jedne česte zablude u hrvatskom jeziku.
Kopirat ću iz jezičnog savjetnika zaposlenika Instituta za hrvatski jezik:

Hiljada i tisuća

Česta je i raširena zabluda da Hrvati govore isključivo tisuća, a Srbi hiljada. Pa se međusobno u nas ljudi ispravljaju i prepiru što je "pravilnije". Kada su svojedobno Krležu upitali zašto govori i hiljada i tisuća, odgovorio je: "Zar postoji i treća riječ?" - pa ću je, eto, i spomenuti.

Hiljada je grecizam, a ne srbizam; tisuća pak staroslavenska riječ (tysoca, tysoci - "o" je nazalno) a jezer pak kajkavizirani hungarizam (ezer). I jezer i jezero i jezerača izražavaju isto, tisuću. Fran Krsto Frankopan ima negdje formulaciju o "jezerov i trista" vojnika koje vodi na Turke. Odnosno, 1300 boraca.

Znači, hiljadu rabe i Hrvati, i dio je hrvatskoga standardnog jezika. Ne postoji pravilo po kojem bi se hiljada sustavno trebala zamjenjivati tisućom. Možemo govoriti o težnji za jezičnom čistoćom (pejorativno: o purizmu), ali to nema veze s pravopisom, gramatikom, rječnicima ili književnosti. Tisuća je staroslavenska, pa je srpska koliko i hrvatska. Dakle, i naši susjedi po jezičnoj baštini imaju pravo na nju. Drugi je par opanaka što je nisu kodificirali kao standardnu. Mi jesmo, ali i jednu i drugu inačicu. A možda ćemo i treću, s vremenom. Dok to ne učinimo, "jezer" ostaje kajkavski regionalizam, odnosno hungarizam analogijom prilagođen sličnoj hrvatskoj riječi (tzv. protetsko j kajkavci dodaju kad leksem počinje samoglasnikom pa Ana primjerice u njih postaje Jana).

Bilo kako bilo, oba su leksema potvrđena u hrvatskoj tradiciji. Pa su stoga oba i naša.

[igor_MD]

Hvala ti, mila (namjerno malim slovom  ), na ovome! To je volja... 
Naravno, samo da provjerim - jer opet zbunjen. 

Prema ovome bilo bi:   

s predikatima: uz 1 -> predikat u jednini (Tamo je jedan čovjek.)
                   uz 2, 3, 4 -> predikat u množini (Dva pišu, tri čitaju.)
                        uz 5, itd. -> predikat u jednini (Pet ljudi stiže vlakom.)

31 konj vukao je...
32 konja vukli su...
36 konja vuklo je...

Dakle, mislila si da je a) pravilno, je l' da?
Ako nisi tako mislila, pusti me k vragu. I ne piši ništa.

Kad smo kod brojeva, dotaknuo bih se jedne česte zablude u hrvatskom jeziku.
Kopirat ću iz jezičnog savjetnika zaposlenika Instituta za hrvatski jezik:

Hiljada i tisuća

Opačićka je na tu temu lijepo ubacila ulični razgovor dvaju Dalmatinaca (oca i sina):
"Tovaru jedan, jesan ti već iljadu puta reka da se reče tisuća?!" 

[Mila]

Igore, upravo sad gledam i vidim da sam u brzini krivo podebljala. Ispravno je samo a) 

Sorry na zbunjivanju, smotanost je moja bolest 

[igor_MD]

Igore, upravo sad gledam i vidim da sam u brzini krivo podebljala. Ispravno je samo a) 

Sorry na zbunjivanju, smotanost je moja bolest 

Zbunjenost je moja... 
Još jednom, hvala ti!

[Ben Dover]

Znači, u hrvatskom nije pravilno slaganje po značenju? Npr. mnogo ljudi su došli (ne mnogi ljudi su došli, to je nešto sasvim deseto)?

Uzgred, zanimljiv tekst o hiljadi i tisući.

Opačićka je na tu temu lijepo ubacila ulični razgovor dvaju Dalmatinaca (oca i sina):
"Tovaru jedan, jesan ti već iljadu puta reka da se reče tisuća?!"  

[Mila]

Znači, u hrvatskom nije pravilno slaganje po značenju? Npr. mnogo ljudi su došli (ne mnogi ljudi su došli, to je nešto sasvim deseto)?

U ovom slučaju nije pravilno, ali postoji slaganje po značenju kao takvo  

(Evo jedan zapis sa zanimljivog jezičnog bloga, ako te zanima više: http://stitch.blog.hr/arhiva-2005-01.2.html#147294)

[annorax]

1) Filter - jesu li filteri ili filtri? (ili oboje?)
2) Kositar - je li kositara ili kositra? Kositarom ili kositrom?
3) Je li čovjek koji je ubio kralja kraljoubica ili kraljeubica? (kingslayer, kingkiller) Ili je svejedno, poput srednjevjekovni i srednjovjekovni?
4) Hemijski element uranium - na hrvatskom jeziku se govori uranij, a ukoliko sam dobro shvatio, na srpskom se kaže isključivo uran (tj. nepravilno je reći uranijum)?
5) Je li svejedno kažem li previše kratko ili prekratko? Previše dobro ili predobro? Postoji li neko pravilo kad se ne smije stavljati prefiks pre i mora se koristiti previše?
Hvala unaprijed. 

[Ben Dover]

1) Ako ti je hrvatski maternji, Anić kaže filtra: „fìltar (fìlter) m 〈G -trā, N mn -tri (-ērā)〉.“ U srpskom je, mislim, oboje pravilno: filteri i filtri.
2) S obzirom na to što je a nepostojano, biće u gen. jd. kositra, u gen. nm. kositara.
3) Dopušteno je i kraljoubica (kao majkoubica) i kraljeubica (kao oceubica). Spojni samoglasnik može biti u ovom slučaju i o i e. Mrzi me da kopam sad po gramatikama da li ima nekog pravila kad se koji koristi, znam da je nešto češći -o-. Kod tvorbe imenica mislim da nema razlike, dok gdegde ima razlike u značenju pri tvorbi nekih prideva, recimo: srednje- se koristi kad označava stepen ili količinu (tj. tamo gde se može javiti i nisko- ili visoko-: visokorazvijen — srednjerazvijen — niskorazvijen), dok srednjo- dolazi u ostalim slučajevima (srednjovekovan, srednjoprugaš...).
4) RMS (Rečnik sh. književnog jezika, MS i MH, 1990) daje sve troje: i uran, i uranij, i uranijum. Prema tome, sve troje je pravilno, a možemo govoriti o čestoći upotrebe što se tiče srpskog, a to je, po mojoj proceni, najkraći oblik — uran. Nemam RSJ (Rečnik srpskog jezika) da tamo proverim, ali nije greška ni držati se ovog rečnika (RSJ je zapravo jednotomni, dok je RMS šestotomni, pa je ovaj prvi počesto uskraćen nekih ređe korišćenih reči, što ne znači da ni one nisu pravilne. Jedini pretendent među rečnicima koji bi trebalo da sadrži sve reči srpskog jezika jeste Rečnik SANU, gde bi bile popisane sve inačice jedne reči, zajedno sa regionalizmima itd., uz komentar je li ta reč ispravna ili ne [jedino nije dokraja završen, stiglo se do slova s], dok dva prvonarečena daju samo najčešće reči.).
5) Svejedno je. U tvorbi prideva predmetak pre- izražava najveći stepen svojstva ili mere: predobar, prekratak, predug, prelep... Slobodno ga možeš koristiti za izvođenje prideva, naravno i onih koji se ne javljaju često s njim: preglup, prepametan... Mislim da je u zagrebačkom žargonu on dosta plodan: preje*en, premoćan i sl.

P. S. Ako ti je hr. maternji, moraćeš da sačekaš nekog drugog da ovo moje pisanije potvrdi i za hrvatski.

P. P. S. Hvala, Mila.

[annorax]

I više nego dovoljno.  Hvala, Bajone. 
Jedino si me iznenadio za to uranijum. Ne kažem da nisi u pravu, ali zakleo bih se da sam prije više godina negdje pročitao da je izrazito nepravilno i da se na srpskom kaže isključivo uran. Valjda taj koji je pisao nije imao pojma, dešava se i to.
Pozdrav.

[Ben Dover]

Zašto te čudi da je i uranijum pravilno? U srpskom je uobičajenije zadržati taj latinski nastavak -um, mada se on može i odbaciti (aluminij, medij), dok se u hrvatskom gotovo uvek odbacuje (ali ultimatum, mada je tu tvorba verovatno drugojačija). Pravopis daje primere kad se to -um odbacuje ili zadržava, ali mi se sad nešto ne kopa po literaturi.

P. S. Nemoj to „neko ko nema pojma“. RMS je sastavljan na osnovu dela najpriznatijih ondašnjih naših pisaca (kako god se oni sad deklarisali, to me ne zanima ni najmanje) i sastavljali su ga ugledni akademici, ne „ćistaćica Gordana“ (bez uvrede).

P. P. S. Zanimljivo, i u hrvatskom je pravilno uran: http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19jUBR7&keyword=uranij.

[mijau]

P. P. S. Zanimljivo, i u hrvatskom je pravilno uran: http://hjp.srce.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19jUBR7&keyword=uranij.

Jest, ali ga po novom žele izbaciti i zamijeniti s izrazom uranij.

[Ben Dover]

A čuje li se uran u razgovornom stilu ili je dosledno uranij (možda je to teško zaključiti, pošto reč nije tako često na meniju, sem možda na TV-u, gde, verujem, obično slede jednu inačicu, možda uranij)? Valjda žele s razlogom kodifikovati jednu varijantu?

P. S. Annoraxe, možda si kod Telebaka čitao to o „nepravilnosti“ uranijuma? On ume ponekad da bude nefleksibilan, kako ga opisuju kolege, iako ga cenim kao jezikoslovca, pa propisuje samo serviz kad se radi o kompletu za ručavanje, a samo servis kad se radi o usluzi, premda, složićeš se, niko ne koristi ono prvo.

[mijau]

Uran je prisutan u razgovornom stilu svakako jer se učilo tako u školi.

A i na vijestima obogaćeni uran prevladava. Uranij upadne mnogo rjeđe. Po analogiji bi ipak uranij bio bolji naziv za kemijski element jer ipak elementi završavaju na -ij (pr. plutonij, helij, natrij...).

[Ben Dover]

Pomislio sam da su zbog doslednosti sa drugim nazivima za elemente odlučili da standardizuju uranij, ali sam želeo da čujem kako se govori međ svetom. Iskreno, ne vidim mnogo logike da se ide protiv jezičkog osećaja tolikih govornika koji učestalije rabe uran.

[igor_MD]

Pomislio sam da su zbog doslednosti sa drugim nazivima za elemente odlučili da standardizuju uranij, ali sam želeo da čujem kako se govori međ svetom. Iskreno, ne vidim mnogo logike da se ide protiv jezičkog osećaja tolikih govornika koji učestalije rabe uran.

Brinu se jezikoslovci: da puk riješe nedoumice je li uran ili Uran. 

U tom je elementu očito nekad presudio grčki nastavak os koji gubimo u hrv.   
 

[Ben Dover]

Moram da se ispravim gore: u srpskom je ipak najuobičajenije uranijum. Znam da nije neki argument, ali Gugl daje 18.500 rezultata za .sr sajtove za „obogaćeni uranijum“, a samo oko 3.000 za „obogaćeni uran“.

[annorax]

Kako je pravilno: "Oba naša čovjeka su poginula." ili "Oba naša čovjeka su poginuli."? Ili oboje? Ja glasam za prvo, ali nisam sasvim siguran (vidio sam primjere kad ovo ne važi).
Hvala unaprijed.

[SuperSerb]

Poginula.