Mali pravopisni podsetnik

[nebojsa66]

U hrvatskom je pravilo špilja. (s tvrdim "š")

Ja mislim da nije špilja pravilan, već spilja, kao i shema, a ne šema.
Ako griješim, ispravite me...

Btw, ne postoji "tvrdo š", postoji samo š. 

[mijau]

I opet, moguće su obje solucije.
Natuknica iz rječnika kaže:

spȉlja (špȉlja) ž 〈G mn spȋljā〉

Ja mislim da nije špilja pravilan, već spilja, kao i shema, a ne šema.
Ako griješim, ispravite me...

Radi se o dvjema različitim stvarima. U shema, s i h su zasebna slova, a slovo š nije s+h.

[nebojsa66]

I ajd sad ti budi pametan... 

[igor_MD]

Ovo gore jesu drugačiji primjeri, ali opet je u pitanju njemački kao jezik posrednik. SCH - š, umjesto grčki SKH - sh.
Mislim da je pravilnije uzimati oblik koji je bliži izvornome jeziku.
Pa ja pišem: shema, ishijas, shizofrenija...
Pišem i eng. sport (osim ako ne spominjem naše Ministarstvo), i pisat ću spilja.

Zanimljivo je to...

P. S. nebojsa, mala digresija. Užitak je kad u društvu krenemo gledati neki film pa vidim tvoj prijevod (onda ima ja: e, ovo je savršeno prevedeno, bez brige  ). Ali vidim li još jednom riječ stomak i jeste (umjesto jest), raščetvorit ću te. 

[nebojsa66]

P. S. nebojsa, mala digresija. Užitak je kad u društvu krenemo gledati neki film pa vidim tvoj prijevod (onda ima ja: e, ovo je savršeno prevedeno, bez brige  ). Ali vidim li još jednom riječ stomak i jeste (umjesto jest), raščetvorit ću te.  

Krivi moju mamu! Kao malom mi je govorila "Je l' to stomačić gladan, pa kruli?"  
A za jeste, neću više, obećavam...  

[Doki]

Btw, ne postoji "tvrdo š", postoji samo š. 

Stvarno il' me zezaš?

[nebojsa66]

Btw, ne postoji "tvrdo š", postoji samo š. 

Stvarno il' me zezaš?

Ti mene stvarno to pitaš ili se zezaš?

[Doki]

Btw, ne postoji "tvrdo š", postoji samo š. 

Stvarno il' me zezaš?

Ti mene stvarno to pitaš ili se zezaš?

Najstvarnije!

[Doki]

Spoiler for Hiden:

nebojsa66, kaj si stvarno mislio da sam ja mislio ozbiljno?

[oswajac]

Mozda je ovo off topic ali moram da pitam  . Evo o cemu se radi gledam na rts-u Ocajne i zapazim sledecu recenicu "Na toj zurki svi su bili pijani...", kopka me ovo na toj zurki zar nije na toj zurci , odavno sam ucio gramatikuo i primenjivao sva ona pravila a jos sam sa juga Srbije  (jbg ovaj fakultet me unisti zaboravih i ono sto sam nekad znao u pola noci  ) pa se razmilsjam  sta je ovde tacno i sta se primenjuje u ovom slucaju neka od onih silnih promena suglasnika ili nesto drugo nisam pametan....

[Ben Dover]

Izgleda da i na tom raspalom RTS-u ima pokoja svetla tačka u vidu prevodilaca ili lektora. Pravilan oblik je upotrebljen, ispravno jeste žurki. Palatalizacija može izostati, posebice u novijim rečima, kada je primetan (jasno uočljiv) dometak (sufiks) -ka. Žurka je postalo kao žur (fr. jour ’zabava’) + -ka. Takođe izostaje kada se bi reč izobličila do neprepoznatljivosti ili bi se javio teško izgovorljiv niz glasova: mački (ne *mačci), patki (ne *patci → *paci [paci, zanimljivo jeste i pravilan nom. mn. im. patak, pored češćeg patkovi]) i sl. (ali je npr. i pripovetki, i pripoveci dopušteno). Postoji mišljenje da su palatalizacija i sibilarizacija mrtve promene, ali treba ih čuvati u rečima u kojima je to odavno prisutno, pa tako ne valja, a često se čuje *devojki, *majki, *Danicin, *Milicin, *Ljubicin itd.

[Aleks@]

Odavno pokušavam da ubedim ljude oko sebe da se kaže žurki, ali ne možeš dokazati narodu.

[delrey]

Pre bi him ušlo u d**e, nego u glavu

[Mila]

Povezano s promjenama suglasnika, danas sam baš vidjela na hrt-u jedan nakaradni vokativ: tetak - tetče 
Rekoh, nije valjda hrvatsko pravopisno ludilo doseglo stupanj na kojem je i to postalo pravilno. Ali provjerila sam na hjp, ipak je ispravno tetku. Sad mi je srce na mjestu 

[MilanRS]

Povezano s promjenama suglasnika, danas sam baš vidjela na hrrt-u jedan nakaradni vokativ: tetak - tetče 
Rekoh, nije valjda hrvatsko pravopisno ludilo doseglo stupanj na kojem je i to postalo pravilno. Ali provjerila sam na hjp, ipak je ispravno tetku. Sad mi je srce na mjestu 

Da, i ja sam se danas tome začudio (My Family, čini mi se).

Bilo je i "grješnici" (Studio 60) iako na hjp takođe nema oblik grješnik, samo grešnik.

[Doki]

Povezano s promjenama suglasnika, danas sam baš vidjela na hrrt-u jedan nakaradni vokativ: tetak - tetče  
Rekoh, nije valjda hrvatsko pravopisno ludilo doseglo stupanj na kojem je i to postalo pravilno. Ali provjerila sam na hjp, ipak je ispravno tetku. Sad mi je srce na mjestu  

Ne znam... ja sam čitao da je vokativ od tetak - tetak.
nominativ   tetak   tetci
genitiv   tetka   tetaka
dativ   tetku   tetcima
akuzativ   tetka   tetke
vokativ   tetak   tetci
lokativ   tetku   tetcima
instrumental    tetkom   tetcima

Čak mi i tetče izgleda dobro, jedino tetku ne. (Oj tetku!)

[Mila]

Bilo je i "grješnici" (Studio 60) iako na hjp takođe nema oblik grješnik, samo grešnik.

To su, po jednom pravopisu, oni famozni dvojni oblici, to jest, pravilno je i jedno i drugo: grešnici/grješnici, bregovi/brjegovi... Mnogi se jezikoslovci ne slažu, ali koliko znam, to je još uvijek po službenom pravopisu. Pošto je u nas raznim akademicima hobi izdavati 5 pravopisa godišnje, a svaki s različitim rješenjima, nije ni čudo što su ljudi zbunjeni i što su djeca nepismena 

Ne znam... ja sam čitao da je vokativ od tetak - tetak.
nominativ   tetak   tetci
genitiv   tetka   tetaka
dativ   tetku   tetcima
akuzativ   tetka   tetke
vokativ   tetak   tetci
lokativ   tetku   tetcima
instrumental    tetkom   tetcima

Čak mi i tetče izgleda dobro, jedino tetku ne. (Oj tetku!)

Ovo da je vokativ jednak nominativu, prije bi bilo to nego tetče. Moguće da je i u ovom slučaju dopušteno oboje, nemam potpune informacije, znam samo da na hjp (a ta baza je najvećim dijelom popunjena rječnicima V.Anića) ne stoji tetče. Meni vrlo čudno zvuči, iako bi po nekoj analogiji možda bilo logičnije: momak-momče, tetak-tetče...

[mijau]

Pošto je u nas raznim akademicima hobi izdavati 5 pravopisa godišnje, a svaki s različitim rješenjima, nije ni čudo što su ljudi zbunjeni i što su djeca nepismena 

So true!

Koliko sam vidio Institut za jezik prilično gura ove oblike s j.
Što se tetka tiče, odnosno njegovog vokativa, on ima sekundarni vokativni nastavak -u (tetku).
Spada u ovu skupinu:
- imenice na -čac, -ćak, -dak, -džak, -đak, -tak, -zak (primjerice, mozak ima vokativ mozgu, da ne bi bilo neprepoznatljivo može)

Tetče apsolutno ne dolazi u obzir.
 

[igor_MD]

Pošto je u nas raznim akademicima hobi izdavati 5 pravopisa godišnje, a svaki s različitim rješenjima, nije ni čudo što su ljudi zbunjeni i što su djeca nepismena 

So true!

Danas se u školama uči (i u udžbenicima piše): pogrješka, strjelica, ne ću... Nisu djeca nepismena. Mi sa završenim školovanjem to postajemo. Djeca će tek postati nepismena kad ukinu ta pravila i još jednim pravopisom vrate sve na staro. 
Ipak, gledajući s malo vedrije strane, jezikoslovci se izričito ne slažu uvijek oko istih stvari (i koje čine mali dio pravilnoga pisanja). Kad naučimo da nije neznam, kuči i još pokoje ije/je, eto nam pismenoga naroda 
   

[Ben Dover]

Vidi, svugde imaš papana. I naši pravopisci su odlučili u novom Pravopisu, koji je izašao krajem prošle godine, da je „zarez previše hrvatski, pa nam je miliji rusizam zapeta“, i tako doslovno kroz celu svesku ponavljaju zapeta. Ta vaša neka struja gura to j gde mu nije mesto (valjda je „greška previše srpski“ za njih, „hrvatskije“ je pogreška, a „još hrvatskije“ pogrješka), bošnjačka gura h gde mu nije mesto (mahrama, hlopta...) i onda se svi čudimo odakle toliki broj funkcionalno nepismenih... Nije ni čudo kad se svako malo jezik koristi u političke svrhe, umesto da ga narod, kao njegovi govornici, oblikuje.

[Doki]

Tako je! Poruka jezikoslovcima - prestanite zajebavat ovaj napaćeni narod!

[blackfrapp]

Ja sam nova na forumu, inače sam prevodilac i prevodim sa engleskog na srpski jezik. I srpski mi je pomalo zarđao. Tražila sam ali nisam uspela da nađem kako da rešim problem zareza/zapeta i navodnika. Naime, sad radim i lekturu nekog teksta i ovo mi stalno rade, sad citiram tekst - Njemu su suze navirale na oči, a ja sam nastavio da ga primoravam, instistirajući, "Samo uradi to!", govorio sam. - moje pitanje je da li treba ovaj zarez/zapeta posle instirajući i da li je u redu što sam ostavila zarez posle zatvorenih navodnika kojima prethodi uzvičnik. Znam ja da je pravopis smišljen da olakša čitanje teksta, ali ponekad me nagomilana interpunkcija nervira, a kad je sklonim, mislim da nešto fali. Bilo bi dobro da znam objašnjenje, ali stvarno sem pravila u pravopisu koje se tiče navodnika nisam našla ništa za zarez/zapetu i navodnike.
Hvala unapred.

[Ben Dover]

Da, sasvim je u redu rečenica (ispustiću svoje navodnike): Njemu su suze navirale na oči, a ja sam nastavio da ga primoravam, instistirajući, „Samo uradi to!“, govorio sam. Ako želiš izbeći gomilanje rečeničnih znakova, Pravopis dozvoljava da navod istakneš kurzivom (ponovo izostavljam svoje navodnike): Njemu su suze navirale na oči, a ja sam nastavio da ga primoravam, instistirajući, Samo uradi to!, govorio sam.

[MilanRS]

Zašto umjesto ovoga:
instistirajući, "Samo uradi to!", govorio sam.

ne ide:
instistirajući: "Samo uradi to!", govorio sam.

[Ben Dover]

Bolje je sa zarezom iza insistirajući, jer da je dvotačka, ovo govorio sam skraja treba da otpadne. Dakle, odabrati jedno od ponuđena dva rešenja (izostavljam svoje navodnike):

• [...] insistirajući, „Samo uradi to!“, govorio sam. / [...] insistirajući, Samo uradi to!, govorio sam.
• [...] insistirajući: „Samo uradi to“! / [...] insistirajući: Samo uradi to!

U drugom slučaju ćemo izostaviti tačku na kraju iskazne rečenice, jer se ona ne može završavati dvama rečeničnim znakovima. Takođe je prepušteno piscu teksta hoće li završni rečenični znak ostaviti unutar navodnika ili ga staviti van. Lično postupam dvojako (kao što sam ovde uradio): ukoliko citirana rečenica stoji samostalno, interpunkciju ostavljam unutar navodnika, a ako je navod deo duže rečenice, običavam da ga ostavim izvan navodnika — tako mi tekst deluje skladnije i lepše, ali, ponavljam, svejedno je gde će se nalaziti.

P. S. Da dodam, u prvom slučaju se ono insistirajući može posmatrati kao apozicija, pa zato ide između zarezâ.

[igor_MD]

Bolje je sa zarezom iza insistirajući, jer da je dvotačka, ovo govorio sam skraja treba da otpadne. Dakle, odabrati jedno od ponuđena dva rešenja (izostavljam svoje navodnike):

• [...] insistirajući, „Samo uradi to!“, govorio sam. / [...] insistirajući, Samo uradi to!, govorio sam.
• [...] insistirajući: „Samo uradi to“! / insistirajući: Samo uradi to!

U drugom slučaju ćemo izostaviti tačku na kraju iskazne rečenice, jer se ona ne može završavati dvama rečeničnim znakovima. Takođe je prepušteno piscu teksta hoće li završni rečenični znak ostaviti unutar navodnika ili ga staviti van. Lično postupam dvojako (kao što sam ovde uradio): ukoliko citirana rečenica stoji samostalno, interpunkciju ostavljam unutar navodnika, a ako je navod deo duže rečenice, običavam da ga ostavim izvan navodnika — tako mi tekst deluje skladnije i lepše, ali, ponavljam, svejedno je gde će se nalaziti.

P. S. Da dodam, u prvom slučaju se ono insistirajući može posmatrati kao apozicija, pa zato ide između zareza.

Kakva božja apozicija? Kojoj imenici? Niš' ne kužim 
Drugo mi je rješenje bolje.

P. S. U hrvatskom nakon uskličnika u upravnom govoru (koji ovdje mora ići unutar navodnika) ne ide zarez. Previše vi toga imate na hrpi... 

[Ben Dover]

Pa kako niš’ ne razbiraš? Pogledaj moje formatiranje teksta: rekao sam da je reč insistirajući apozicija u onom položaju, pa zato ide između zarezâ. Ako stavimo dvotačku iza insistirajući, onda je potpuno nepotrebno ono govorio sam, jer onda ona prestaje biti apozicija i njom se upućuje na upravni govor. I meni je drugo rešenje bolje.

Lično mi bez tog zareza iza uzvičnika izgleda kao da nešto nedostaje; zarez još više vizuelno odeljuje navod od ostatka teksta, pa mi je tako lepše. No, svako prema svom pravopisu.

[blackfrapp]

Ako želiš izbeći gomilanje rečeničnih znakova, Pravopis dozvoljava da navod istakneš kurzivom (ponovo izostavljam svoje navodnike): Njemu su suze navirale na oči, a ja sam nastavio da ga primoravam, instistirajući, Samo uradi to!, govorio sam.

E ovo sa kurzivom mi se dopada!!! Tako sam i mislila, taj kurziv mi je spas kada krenu da mi nagomilavaju navodnike. Hvala!

[blackfrapp]

Bolje je sa zarezom iza insistirajući, jer da je dvotačka, ovo govorio sam skraja treba da otpadne. Dakle, odabrati jedno od ponuđena dva rešenja (izostavljam svoje navodnike):

• [...] insistirajući, „Samo uradi to!“, govorio sam. / [...] insistirajući, Samo uradi to!, govorio sam.
• [...] insistirajući: „Samo uradi to“! / insistirajući: Samo uradi to!

U drugom slučaju ćemo izostaviti tačku na kraju iskazne rečenice, jer se ona ne može završavati dvama rečeničnim znakovima. Takođe je prepušteno piscu teksta hoće li završni rečenični znak ostaviti unutar navodnika ili ga staviti van. Lično postupam dvojako (kao što sam ovde uradio): ukoliko citirana rečenica stoji samostalno, interpunkciju ostavljam unutar navodnika, a ako je navod deo duže rečenice, običavam da ga ostavim izvan navodnika — tako mi tekst deluje skladnije i lepše, ali, ponavljam, svejedno je gde će se nalaziti.

P. S. Da dodam, u prvom slučaju se ono insistirajući može posmatrati kao apozicija, pa zato ide između zareza.

Ja sam i shvatila insistirajući kao apoziciju. Na žalost, što se ovog teksta tiče ne mogu mnogo da intervenišem, jer je to za časopis koji je već u InDesign-u pa ne bi bilo poželjno da ja sad tu mnogo pametujem. Ali pošto je prevod sa engleskog, ostavljaju stalno engleske interpunkcijske znake.
Dragi Bajone, mnogo ti hvala što si mi pojasnio ovo sa navodnicima. I ja imam taj neki svoj sistem, nekako pravopis više gledam kao na nešto što olakšava čitanje teksta i preglednost, a ne zbirku rigidnih pravila. Mislim ovde na navodnike i zarez, da li ide pre zatvorenog navodnika ili posle. U svakom slučaju, velika pomoć, hvala još jednom!

[Ben Dover]

Nema na čemu, samo jedna stvar: deklinacija imena sa izvornim zapisom u latiničkom tekstu ide bez crtice: (u) InDesignu, ne (u) InDesign-u. To obavezno poispravljaj ako stoji u tekstu.

Ukratko pravila:
• Ako se reč završava na suglasnik, obično se dobro uklapa u naš padežni sistem, pa se padežni nastavci normalno dodaju.
• Ako se završava na -y, npr. Henry, padežni nastavak dodajemo prema izgovoru: Henryja, Henryjem, jer kažemo [Henrija], [Henrijem] i otud to j.
• Ako se reč završava na samoglasnik koji se ne čita — on ostaje u kosim padežima: Blake [Blejk] — Blakea — Blakeom (ne Blaka — Blakom niti Blake-a — Blake-om).
• Ako se završni samoglasnik čita, obično biva smenjen onim iz padežnog nastavka: Elena [Elena] — Elene — Eleni — Elenom (ne Elenae — Elenaom ili, ne daj bože, Elena-e — Elena-om).
• Međusamoglasničko j se dodaje u sve spojeve ia, ie, iu, pa oni postaju ija, ije, iju (jedini izuzetak je domaći glagol prianjati i njegove izvedenice).

Da objedinjeno ilustrujem poslednja tri pravila ukoliko se sklanja (deklinira) izvorni zapis na stranom jeziku, daću sledeći primer: lat. naziv jedne biljke glasi u nom. nepeta cataria, a u kosim padežima biće: nepete catarije — nepeti catariji — nepetu catariju — nepetom catarijom itd. Nepravilne su sve druge moguće i nemoguće kombinacije: nepeta-e, nepetae...; cataria-e, catarie i sl. — to ni pod razno.

Inače, Pravopis i jeste skup pravila i smernica, a služi da bi se ujednačio tekst u zvaničnom diskursu, ali opet ima puno situacija kada je dozvoljeno više mogućnosti. I, naravno, sve služi da olakša čitanje teksta i preglednost. Najbanalniji primer: pravopisna izmišljotina je i pisati reči s razmakom između, jer u govoru nema te stanke, ali lakše je svariti tekst kad je pregledan, nego kad su sve reči napisane sastavljeno, bez interpunkcije i tome slično.

P. S. Tek sad videh pitanje: zarez ide uvek posle zatvorenog navodnika. To unutar navodnika je anglosaksonski fazon (oni, čini se, uvek izmišljaju toplu vodu), kaogod i pisanje svih reči u naslovu velikim slovom, odvajanje zapisa vremena dvotačkom umesto tačkom (npr. 20:00 č. a treba 20.00 č.) — nijedno nije po našem pravopisu i ne treba ni u kom slučaju tako pisati.