Mali pravopisni podsetnik

[biljabane]

Bajone, znam, uglavnom i pišem skraćeno sve što mogu, ali ovde je trebalo prevesti tačan naziv seminarskog rada, pa sam shvatila da ne znam kako se pravilno piše. 

[ddonli]

2) Smokve - je li smokvi ili smokava?

Hvala. 

puno imenica ima više množina--->valjanih.
npr crkva=crkve, crkvi, crkava.
čak se u praksi ustalilo koja se gdje više koristi, za slučaj institucije/građevine itd.
višnja, liganj, imaju dobre i manje preporučene množine. kupio sam kilogram liganja. lignji je onako, bljak. ili pekmez od višnji... grozno. asocira me na pekmez od šljivi. :-)

usput, preporučuju smokava, na:---->http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=kosi_oblici&id=d11iWxE%3D
jednina
N    smokva
G    smokve
D    smokvi
A    smokvu
V    smokvo
L    smokvi
I    smokvom
množina
N    smokve
G    smokava / smokva / smokvi
D    smokvama
A    smokve
V    smokve
L    smokvama
I    smokvama

[ddonli]

1) Je li ispravno pisati itekako? Ja sam uvijek pisao i te kako a i Klajn kaže da je tako ispravno. To najčešće viđam i po knjigama, ali vidio sam nekoliko puta i itekako, pa ako može... (štedi dva znaka  ).

2) Smokve - je li smokvi ili smokava?
Nisam siguran oko ovoga, a podsjetilo me je na jednog profesora (jeste, Bajone, onaj što puno filozofira  ) koji nas je stalno ispravljao kad napišemo osobine determinanti i uvijek govorio da je pravilno osobine determinanata.

Hvala. 

[ddonli]

1) Jesu li oderati i odrati oboje pravilne riječi? Može li znam odrati zeca?

2) Bog zna šta ili bogzna šta? Je li oboje ispravno?

Hvala. 

u google upišem  hjp i već mi izbaci:
Hrvatski jezični portal i zatim u tražilici tog  "googla" za riječi saznam koliko sam neupućen, i riješim sve probleme.
90% vrijedi i za srpski. za "šta" kaže: indeklinabilna=nepromjenjiva
bogzna--->upišem i enter, pa dobijem rezultat: (copy-paste)
bȏgznā pril.

tko će znati, ne zna se, ne može se znati, tko zna, samo Bog zna, bogtepitaj [nije bogzna što]

⃟ nije bogzna kakav (kakva) ne vrijedi mnogo, nije osobit po odlikama

✧ v. Bog + v. znati
dakle, kad hjp i ja idemo preko mosta, sve se trese :-)
 http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search

[PO team]

Mogu li i dosjei i dosijei?


Vidim da su Dosijei X, a sveti eh rječnik izbacuje dosjei.

[amiS]

može samo dosjei.

[PO team]

Hvala

[Ben Dover]

Ono bajoneovo za zarez je i meni upalo u oko.
Meni su zarezi baš slaba strana, pa me baš zanima koliko stanka u govoru utiče na to?

Odgovoriću ti ovde kako se ne bi širila rasprava tamo gde joj nije mesto. U srpsko(hrvatsko)m zarez se koristi najviše prema smislu, nema tako strogih pravila, ali upotreba poznaje sledeće slučajeve: u nabrajanju, za umetnute i naporedne delove rečenice, izdvajanje vokativa, apoziciju (drugi naziv nekog pojma), odvajanje glagolskih priloga, u naporednim rečenicama ispred veznika a, ali, po, nego, već, pa ipak, dok i dr., u isključnim rečenicama ispred veznika samo, jedino, osim, osim što.

Tok misli u rečenici za samo nekoliko sekundi miran potok pretvorio se u bujicu nije prekinut, bez obzira da li se ona izgovara u jednom dahu ili tokom pet minuta, i zato nikakvom zarezu u njoj nije mesto. To možemo videti i kad premetnemo rečenicu: miran potok pretvorio se u bujicu za samo nekoliko sekundi, gde nikome ne bi palo na pamet da napiše zarez iza bujicu. Ako bismo za samo nekoliko sekundi umetnuli kao apoziciju, onda bi se pisali zarezi s obe strane: miran potok se, za samo nekoliko sekundi, pretvorio u bujicu.

[domos]

Sve sam ja to pročitao puno puta, ali...
Malo su me zbunjivali neki termini koji se koriste u objašnjavanju te problematike.
Primjer objašnjenje za crticu:
Crtica (―, –) razgodak je koji se koristi za označavanje jače stanke od zareza...

U jednom opširnijem tekstu o zarezu, crtici i točki sa zarezom ( ; ) se taj termin (stanka) tako često koristio da me je to baš bilo zbunilo.
Mislim da sam sa stankom sad definitivno rasčistio

Pa opet ću ja griješiti. Da citiram sam sebe:
Meni su zarezi baš slaba strana, pa me baš zanima koliko stanka u govoru utiče na to?
Kod ovakvih rečenica mi prst sam leti na zarez.

Hvala na odgovoru, nadajmo se da se ovo čita.

Edit:
     Meni su zarezi baš slaba strana, pa me baš zanima koliko...
Moglo bi se napisati:
     Meni su zarezi baš slaba strana, stoga me baš zanima koliko...
 Znači da ovdje može biti zarez;D

[PO team]

Ja znam nekad fulati. Kad nisam siguran, uvijek ga stavim, pa ga imam i viška. 


Najbitnije je paziti na to kad je bitan za smisao rečenice:


Pero, želiš li me ubiti? - Da, želim, ubio bih te.

Pero, želiš li me ubiti? - Da želim, ubio bih te.




Trebao bi jedan od ovih bogova za elektrotehniku, kompjutere i zareze napraviti na forumu temu o zarezima, ali objašnjeno na način da mi glupani shvatimo.

[Ben Dover]

Pa već ima, Limune, ali izgleda da slabo ko čita: http://www.prijevodi-online.org/smf/index.php/topic,11953.0.html.

[kingmax]

Odvaja li se razmakom u srpskom nakon tri točke?

[Ben Dover]

Nakon svakog interpunkcijskog znaka stavlja se razmak, tako da to važi i za trotačku. Evo izvoda iz važećeg Pravopisa (ako čitaš ćirilicu):

[kingmax]

Čitam i prevodim na ćirilici ponekad. Hvala.

[Cakana]

Bajone (a i ostali koji znaju tačan odgovor) priskačite u pomoć. Pitam iz čiste radoznalosti jer u poslednje vreme često srećem neka oprečna "rešenja". Problematične reči sam nalazila i u udžbenicima ('ajde da su neke tralala knjige nepoznatih izdavačkih kuća, pa da zanemariš) koje bi verovatno neko trebao da lektoriše odnosno pročita tekst i ispravi gramatičke i pravopisne greške pre nego što knjiga ode u štampu, ali očigledno to ili niko ne radi ili radi ofrlje.

Konkretni primeri sa kojima sam se sretala u zadnje vreme su reči donesen/donešen i iznesen/iznešen (u svim rodovima, ovde sam navela samo muški da skratim). Najlogičnije mi je da je nešto "doneto" ili "izneto" jer je reč o svršenoj radnji; da je u pitanju nesvršena bilo bi "donositi" i "iznositi". Nisam našla primer gde umesto tog nesretnog "donešeno/iznešeno" ne može da stoji "doneto/izneto". Uglavnom, pitanje je šta je od ta dva (donešeno ili doneseno) po gramatičkim pravilima ispravno  i koja glasovna promena se primenjuje kad je u pitanju svršena radnja, mada opet kažem da, koliko znam, za svršene glagole jedino ispravno bi bilo "donet/doneta/doneto".

[Ben Dover]

Pokušaću da ne komplikujem odgovor previše stručnim izrazima: uvek gledaj treće lice jednine prezenta tih glagola, i biće ti jasno kako glasi trpni pridev: doneti, odvesti, izneti — donesu, odvedu, iznesu → donesen, odveden/odvezen, iznesen (nipošto *donešen, odvežen, iznešen, jer bi onda bilo [sic] *odveđen) (zvezdica se stavlja ispred nepravilnih oblika ovde). Glagoli (uslovno) na -neti imaju dvojake oblike trpnog prideva: donet/donesen, iznet/iznesen itd., a to ima i glagol dati i glagoli izvedeni od njega (možda još neki, ali ne mogu se trenutno setiti primera): dat/dan (dodat/dodan, udata/udana), a od njih izvedene imenice čak mogu imati sasvim različita značenja, npr. izdatak : izdanak. Nema veze (ne)svršenost glagola, jer se i od nesvršenih može graditi trpni pridev: Zakon je donošen i donošen, ali nikad nije donesen/donet.

S druge strane, oni glagoli koji u trećem licu jednine prezenta imaju -i izvršiće jotovanje u trpnom pridevu: videti, gasiti — vidi, gasi → viđen, gašen. Gramatičko objašnjenje je, razumljivo, nešto složenije, ali nema potrebe daviti tim pojedinostima.

[Cakana]

Hvala vi

[novy78]

Pozdrav 
Imam pitanje oko deklinacije udvojenih imena ili prezimena u srpskom pravopisu. Ovde sam negde pročitao da se prilikom deklinacije vrši potpuna deklinacija i da se menja svaki deo imena npr Tomi Li Džouns - Tomija Lija Džounsa.
Interesuje me samo da li je u pitanju neko apsolutno pravilo ili stvar interpretacije (ili nedoumice) i da li važi za sva imena ili je povezano sa poreklom imena (germansko, slovensko itd.)?
Hvala unapred i izvinjavam se ako je već diskutovano o tome. Mnogo mi je da čitam 65 strana 

[Ben Dover]

Sklonidbi (deklinaciji) podležu svi delovi stranih imena bez izuzetka (nemačko: Mihael Šumaher – Mihaela Šumahera; englesko: Stiven Hendri – Stivena Hendrija; francusko: Žak Tati – Žaka Tatija; italijansko: Đorđeto Đuđaro – Đorđeta Đuđara), sem ako nisu kineska, gde prvi deo imena (koji je zapravo prezime) ostaje nepromenjiv (npr. Mao Cedunga, ali ako ime stoji samostalno, menja se po padežima: Maoa). Tvojim rečima: apsolutno pravilo, osobito u pogledu slovenskih imena. Po kom bi osnovu strana imena bila izuzeta od promene po padežima? To su imena kao i svaka druga, te u svom punom obliku podležu našem padežnom sistemu. Nepravilno je ne menjati jedan deo imena, što se, nažalost, jako često sreće.

[novy78]

Hvala na odgovoru.

[Ben Dover]

P. S. „Opomenuše“ me u pričaonici da pomenem i neke problematičnije primere: Vinsent van Gog – Vinsenta van Goga, ali Van Gog – Van Goga ili Ban Ki Mun – Ban Ki Muna, Leonardo da Vinči – Leonarda da Vinčija (Da Vinči – Da Vinčija) ali Leonardo Dikaprio, Robert Deniro – Leonarda Dikaprija, Roberta Denira.

Nema na čemu.

[novy78]

Jasno mi je bilo da se kod "redovnih" imena i prezimena vrši kompletna deklinacija, ali su mi problematična bila ta imena sastavljena iz više reči, poput Tomija Lija Džonsa (ne znam zašto, ali mi "bode" uši najviše ovo "Lija") i Ban Ki Muna. Mislio sam da se sva takva imena menjaju po pravilu koje važi za Ban Ki Muna, gde se deklinacija vrši samo kod poslednjeg dela imena.

[Ben Dover]

Ne, to važi samo za kineska imena. Npr. francuska (i ostala) koja se pišu s crticom menjaju se po obrascu: Žan-Pol Gotje – Žan-Pola Gotjea, a takođe ostaje i veznik nepromenjiv (fon, van, da), sve ostalo dobija regularne padežne nastavke, potpuno isto kao domaća imena.

Da napomenem usput zašto je Dikaprio a Da Vinči: bitan je izvorni zapis, — ako se u izvornom jeziku ime piše sastavljeno, i kod nas se prenosi spojeno (Dikaprio, Deniro), a ako se piše razdvojeno, prenosi se i u nas rastavljeno (De Palma).

[Lepi Dzoni]

Kako se prema srpskom pravopisu piše Facebook i Youtube?

[Rancher]

Najbolje transkribovano Fejsbuk i Jut(j)ub. Jutub prema američkom a Jutjub prema britanskom izgovoru.

[Lepi Dzoni]

Nisam baš mislio na transkripciju, već konkretno da li je uopšte novim pravopisom regulisano i da li ide malo ili veliko slovo na početku. Vidim da po novinama pišu čas "Ajfon", čas "ajfon", čas "fejsbuk" čas "Fejsbuk". Pa sam mislio, ako medijske kuće već tako pišu, verovatno imaju lektora, a izgleda da ni ti lektori nisu sigurni što implicira da to izgleda pravopisom još uvek nije regulisano. Ili grešim?

[Rancher]

Ajfon, ajpad i ostala čudesa su zajedničke imenice. Fejsbuk i Jutjub su pak vlastita imena, imena sajtova, koji se Pravopisom pišu velikim slovom. Da ilustrujem primerom: android pišeš malim slovom kada misliš na serijski proizvod (bilo koji mobilni uređaj) sa operativnim sistemom Android. Operativni sistemi, kao i drugi računarski programi, pišu se velikim slovom.

[Lepi Dzoni]

Hvala, Rancher. 

[Lepi Dzoni]

Baska ili Baskijka? Baski ili Baskijci?   

[PO team]

Baski i Baskija.