Malo kasnim, ali kad pomenuste Pekića
Društvo,šta mi možete reći o Borislavu Pekiću?Je li ga ko čitao?
Može li mi ko preporučiti Besnilo,ili Zlatno runo 
Besnilo je dobro, ali po meni je trebalo biti puno kraće napisano. Ja bih ti preporučio Kako upokojiti vampira gdje radni zajebanciju od svega. Špijunaža, filozofija, društvo...
Od takvih satira odličan mu je Vreme čuda gdje ismijava Novi Zavjet. Nemoj čitat ako si malo jači vjernik
Sviđa mi se kod njega što su mu knjige dosta direktne i jasne. Zlatno runo je njegov magnum opus. Jedna vrste fantazije, ali ne one mitološke već društveno/povijesne.
Sjajan pisac. Od tih srpskih, a čitao sam ih dosta, on mi je među boljima.
Runo nisam čitala (nema se kad
), ali za ovo
Besnilo... gde bre opširno? Iskreno, kad sam ga prvi put ozbiljno čitala
Spoiler for Hiden:
ne računam što sam kao klinka listala knjigu, kao htela da budem pametna pa da čitam Pekića
i nerviralo me što su imena pisana u originalu itd. kasnije sam našla na netu da je namerno pisano tako da izgleda kao nelektorisan prevod sa engleskog i to kao da ga je radio neki trećerazredni prevodilac
treća ili četvrta godina srednje, "sljuštila" sam ga za 3 dana, bukvalno nisam spavala jer nisam mogla da se odvojim od knjige i kad sam stigla do kraja smorila se, u fazonu "a štooo je kraj, hoću još ovoga
".
Ne volim horore, sf, fantasy i slično, a dosta toga se pripisuje ovoj knjizi; uopšte nije horor u tipičnom smislu, samo čista fikcija i kao što piše u uvodu, predgovoru ili čemu već, "moguća je samo verovatnoća da se ovo desi". Jedini SF element je sam virus, ostalo možeš da čitaš i shvatiš kao triler, čak i kao običnu beletristiku kad zanemariš očigledne metafore i simbole. Knjiga je, jednom rečju, genijalna. Ono što su trebali da budu nastavci (Atlantida i 1999., samo ne znam kojim redosledom) već dosta zadiru u domen SF-a ili čega već, pa sam odustala i od pokušaja da ih čitam.
Vampir je mnogo teži, da izbrišeš ime pisca i daš random osobi koja ne zna ko je autor te knjige i
Besnila i tražiš da uporedi, mislim da ne bi našao nikakvu sličnost. Knjiga isto "šije", ali na potpuno drugi način i treba mnogo više uključiti mozak i u krajnjoj liniji biti skoncentrisan da čitaš ono (za Besnilo ti treba samo da popamtiš likove i snađeš se u manijakalnom zapletu, a ako imaš grama mozga ne treba ti pojašnjenje za očigledne simbole), simbolika je malo drugačija, stil pisanja totalno drugačiji - ima rečenica (posebno Štajnbreherovih) gde ne znaš gde im je početak, a gde kraj
ali ako te zainteresuje, lako skontaš i metaforu i sve ostalo. Jeste na neki način sprdnja i satira, ali na totalno drugu temu nego
Besnilo, koncept onog lošeg je izložen dosta dramatičnije nego u
Besnilu, čovek je opičio o ledinu tj. po Sokratovoj induktivnoj metodi
itd... u svakom slučaju, za ovu čitaocu već posle 15 stranica bude jasno da li da nastavlja dalje ili ne. U
Besnilu (bar mene) pomalo smara onaj početak gde pisac (Pekić je valjda u taj lik smestio sebe jer jeste visio na tom aerodromu da bi uočio šta i kako) dolazi i nešto kao priča sam sa sobom i nakon toga isto deo gde onaj dementni starac dolazi, ali kad zaplet krene nema šanse da se odvojiš od knjige. Ja sam je čitala 3 puta i verovatno ću još bar toliko. I svaki put sam se i smejala do suza na neke "scene" i konstatacije i plakala.
