Koliko ja znam, đevđir i đerđev su dve reči potpuno različitih značenja. Prvo znači ’cediljka’, a drugo ’drveni obruč kojim se učvršćuje platno za vezenje’, što znam jer je moja baba, kao, valjda, i sve babe, radila ručni rad, pa su se po kući vazdan motale razne preslice, vunice, razboji, naprsci i šta ti ja znam.
Evo šta kaže i literatura: RMS: „đèvđīr, -íra, m tur. pokr. kuhinjska posuda za ceđenje, cediljka, cedilo, cetka [...]; đèrđev i đèrđef m tur. okvir u kome se učvršćuje drveno platno za vezenje; sámo to platno s okvirom zajedno [...]“. Drugo, ne znam šta fali reči cediljka, zapravo većina ljudi će baš tako reći, a povrh toga RMS kvalifikuje reč đevđir kao ’pokrajinsku’, što znači da nije reč standardnog, književnog jezika. Što se tiče ove druge reči, Pravopis daje prednost obliku đerđef, dok za đerđev kaže da je ’neobično’. Nešto slično kaže i Klajnov RJN: „đerđef, danas retko đerđev“. Pretpostavljam da je oblik sa v nastao zbog prirode govornog aparata ili analogijom s nekim drugim rečima. Sve u svemu, trebalo bi koristiti domaću reč cediljka, a ako se koristi i đevđir, ne treba je mešati sa rečju đerđef/đerđev.
P. S. Pitanje nije idiotsko, a mogli biste ovo prebaciti u temu o pravopisu, tamo više pripada.
