Dabogda ponoć dočekale u grijanom dvorcu u društvu ekstrainteligentnog romantičnog pjesnika, višestrukog mensaša te bogatog nasljednika po maminoj i tatinoj strani, ne prebildanog ali jakog a usto senzualnog dvometraša stilista i kreatora parfema tamne puti, bujne kose, glatkog tijela i bez grama sala kojem iz ustiju miriše na puding od lavande a u životu nije prdnuo, podrignuo, kopnuo nos, povisio glas niti to namjerava.
Držao vas on dabogda svojom muževnom rukom, kameno a nježno za ručicu uz kaminček u kojem pucketa tibetanska borovina i zaprosio vas dijamantnim prstenom u 00.00 kad vani parkira zlatna kočija s 38 suptilno počešljanih heterozigotnih lipicanera s pedigreom što šesteroglasno uz sopile pjevaju Ave Maria na hebrejskom, dok vam on dodaje dva briljantima optočenim mobitela da se odma možete pohvalit frendici i mami. A iz vatre izviriše domaćice…
Nikad vas ne opsovo, ne pogledo utakmicu, ne diro daljinski, ne hrko, ne ostavljo čarape pod krevetom, ne mazo gaće, ne pogledo druge, ne prekidao vas dok pričate, neimao provokativne erekcije da morate glumit glavobolju, ne popio pivu nit pojeo parizera i nikad seksa ne poželio dok se vama ne poželi, pjesme vam recitirao, vrata otvarao, vulvu titrao, dojke ne stiskao, slavnom društvu ponosno pokazivao i u nebesa uzvisivao svakom prigodom.
Dabogda ga ne prevarile kad vam dosadi sutra ujutro.
