Zato što ne pričam i ne pišem hrvatski, i ne govorim o hrvatskom pravopisu i gramatici.
Nikada se na srpskom nisu tako pisala imena.
Uostalom, šta određuje da li je srpski tekst, par različitih naziva u odnosu na hrvatski ili samo ako je napisan na ekavskom.
Koliko ja znam srpski se piše i na ekavskom i na ijekavskom.
Šta sada treba? Da svako piše i izmišlja nešto kako njemu dođe u tom trenutku i kaže da tako treba. Postoje neka pravila i ne znam što je to čudno.
Ja sam i napisao da ovo nije neka kritika za prevodioce već samo napomena, da se obrati pažnja.
I ja ovo ne pišem kao korisnik, već kao prevodilac.
I ja govorim i pisem srpski, ali postoji nesto sto se zove etimoloski i fonoloski pravopis. Ti, kao prevodilac, bi to trebalo da znas, ali, ocigledno, ne znas, kao i mnogi drugi koji se bave jezikom, ali, na zalost, nisu se obrazovali na pravi nacin (i pored fakulteta). Naime, kada pises cirilicom onda pises po fonoloskom pravopisu, a kada pises latinicom onda po etimoloskom. (Nadam se da znas o cemu pricam). Postoje slucajevi koji u jeziku postoje po tradiciji, pa se onda pisu tako kako je odomaceno, pa nece pisati Muenchen (nemam umlaut na tastaturi), vec Minhen, pisaces Spanija, a ne Espana (nemam en sa tildom) i pisaces Pariz, a ne Paris, isto tako i Meksiko, a ne Mexico, kao i Brisel, a ne Bruxelles,(sto je greska u hrv. pravopisu), da!, Keln, a ne Koeln (fali umlaut), imas i dole navedeni primer Beca (gl. grad Austrije), medjutim, npr. Massachussets, ces pisati ovako, Cordoba, Venezuela, i sl. Isti je slucaj i sa stranim imenima. Kako bi ti napisao Moc,ambic. Kada nigde nema slova z i kada imas nazalizovano a? Ovo sve vazi za latinicno pismo. A za cirilicu je pravilo, Boze pomozi. Znaci snalazi se sa tih 32 glasa kako ces docarati to o cemu se prica. Osnovni je red da coveku pisete ime i prezime onako kako ono zaista jeste i da se potrudite da ga tako izgovorite. Mozda izgleda rogobatno, ali to je tako.
I jos nesto onom o savrsenom pismu, "savrsenije pismo" od srpskog imaju Slovenci, Makedonci, Bugari, Rumuni, Spanci. Racuna se odnos poklapanja govornog koda sa pisanim. To sto mi govorimo samo srpski /hrvatski, pa ne poznajemo nijedan drugi jezik, ne daje nam za pravo da, zbog nase lenjosti ili gluposti, smatramo da je taj jezik savrsen. Siguran sam da bi to i jedan Danac rekao za svoj jezik, iako je daleko od s, a ne savrsenog.
