Zora Čavić Ilić, prevodilac

[Rancher]

Takovska je doživela TV genocid

"SKUPO PLAĆENE SERIJE BRISANE SU SA TRAKA, POPUT ONE 'JA KLAUDIJE'. IZBRISANA JE I ODLIČNA SERIJA ’ŠEKSPIR NA TELEVIZIJI', SERIJA O DIKENSU, POLJSKE ISTORIJSKE SERIJE. ONE SU SE BRISALE KAD GOD BI ZATREBALO INFORMATIVNO-POLITIČKOJ REDAKCIJI, ILI ZA SNIMANJE NA BRZINU NEKE OD DOMAĆIH SERIJA"

Prevod dug 350.000 minuta

Nekorektnost izvesnih prevodilaca prevazilazi njihovu mladost i šturost obrazovanja, smatra doajen srpskog prevodilaštva.
Za Zoru Čavić-Ilić, prevodioca RTS-a u penziji, strani jezici su najveća ljubav i polje na kome se najbolje snalazi. Potiče iz stare beogradske, diplomatske porodice, čiji su preci u Srpskoj enciklopediji, nosioci Karađorđeve zvezde, Srebrnog ordena Miloša Obilića, Legije časti. Rođena u posleratnoj, odrasla u posleratnoj, a veći deo radnog veka provela u Titovoj Jugoslaviji, a penziju dočekala posle pada Miloševića. Gospođa Zora Čavić-Ilić, prevodilac, tri decenije je provela u RTS-u, u Kulturno- umetničkom programu i svojim radom doprinela stvaranju nekadašnjeg odličnog obrazovanog programa, koji smo gotovo zaboravili.

Ni Tito, ni Sukarno me nisu zbunili

Istaknuti prevodilac RTS-a priča o prevodu psovki, pravilima titlovanja filmova, reditelju Ingmaru Bergmanu, udvaranju na najvišem nivou…
Zora Čavić-Ilić (74), sportski rečeno, bila je član prve lige prevodilaca Srbije. Počela je da se bavi ovim poslom još u vreme kad je bila u gimnaziji.Ekspert je za engleski, nemački i ruski jezik, a služi se, na visokom nivou, još francuskim i italijanskim. Radila je i kao simultani prevodilac, ali mnogo je više bila angažovana na prevođenju filmova, pre svega za TV Beograd.

Pravih Beograđana nema više od 1.000

Broj onih čiji su preci još pre dva veka živeli u Beogradu se smanjuje. Starih beogradskih porodica danas nema više od 300, a Beograđana više od 1.000, procenjuje neformalno udruženje “Jezgro” koje okuplja stare Beograđane. Jedna od njih, prevodilac u penziji Zora Čavić-Ilić (74) u svom domu na Vračaru ugostila je ekipu “Blica”.
Koliko Beograđana može reći da ima pradedu koji je u 19. veku lovio divlje patke na Slaviji, jahao konja na Manježu ili gradio Neimar na Vračaru? Zora Čavić-Ilić jedna je od sugrađanki čiji preci do trećeg kolena potiču iz Beograda. Njena ćerka Duška peta je generacija ove beogradske porodice, a retki su oni, kaže Zora, koji se mogu pohvaliti i šestim kolenom.

Jedno kratko podsećanje. Na jednom savetovanju prevodilaca (čini mi se u Herceg Novom) izađe za govornicu Zora Čavić Ilić, prevodilac sa engleskog na televiziji i kaže da je tada limit za titlove na televiziji bio 30 slovnih mesta pa su prevodioci molili boga : « Daj mi bože sinonim od tri slova ».
Mi sada nemamo tih problema jer redovi sada imaju i po 45 slovnih mesta. Valjda zbog toga što su nam i ekrani sve veći.

Članci su poređani hronološki.

[Rancher]

Kakvi su današnji prevodi filmova?

Mora se voditi računa o vremenu događanja. Ne može u seriji „Rim” vojnik kada govori o rođendanu da pita o torti. Kakva torta u tom periodu? Nekorektnost izvesnih prevodilaca prevazilazi njihovu mladost i šturost obrazovanja. Žuti titlovi ili beli na svetloj podlozi, koji su haos za oči, zatim font, takozvani guseničar, po 30 slovnih znakova u jednom i isto toliko u drugom redu, ali to nam je dar kablovskih televizija. Znalo se da je norma do 29 znakova u jednom redu, a drugi mora da bude kraći. Ne prenositi misao na sledeći titl, ne deliti reč crticom u drugi red… Obavezno navesti ako se pri prevodu koristila druga literatura. Zatim svaki titl mora da prati dinamiku rečenice. O tome se vodi računa još samo na RTS-u i na B92.

[PO team]

Ko će sad skraćivat i na 30 linija . Ja sve stavljam ispod 40 i odlično izgleda.

...Ne prenositi misao na sledeći titl...

Pretpostavljam da misli da se cijela rečenica mora napisati u jednoj liniji. I to je nekad teško, ako neko melje prebrzo, posebno u filmovima i serijama iz 50-ih.

[JethroTHR]

Gospođa je malo zahrđala. Njeni tako kratki titlovi su bili nužnost na televizijskoj tehnici "njenog" doba. Sve više od toga bi prekrivalo pola ekrana. Pa bi onda od filma ili TV serije doslovce vidio samo pola

[Ben Dover]

Pravih Beograđana nema više od 1.000

Broj onih čiji su preci još pre dva veka živeli u Beogradu se smanjuje. Starih beogradskih porodica danas nema više od 300, a Beograđana više od 1.000, procenjuje neformalno udruženje “Jezgro” koje okuplja stare Beograđane. Jedna od njih, prevodilac u penziji Zora Čavić-Ilić (74) u svom domu na Vračaru ugostila je ekipu “Blica”.
Koliko Beograđana može reći da ima pradedu koji je u 19. veku lovio divlje patke na Slaviji, jahao konja na Manježu ili gradio Neimar na Vračaru? Zora Čavić-Ilić jedna je od sugrađanki čiji preci do trećeg kolena potiču iz Beograda. Njena ćerka Duška peta je generacija ove beogradske porodice, a retki su oni, kaže Zora, koji se mogu pohvaliti i šestim kolenom.

АHA! To je ta endemska, ugrožena, izumiruća vrsta! Oduvak sam se pitao ko su ti „pravi Beograđani“.

Citiraću jednog prijatelja s drugog foruma koji je to lepo sročio u upitnom obliku:

Mislim da bi neko morao konačno da istupi i da definiše šta je to Pravi Beograđanin. Ta vrsta (Homo vero belgradensis) je ili izumrla, ili, što je još verovatnije, nije nikad ni postojala, nego je, poput Čupakabre ili Jetija, plod urbanog mita koji se uvek iznova prepričava, a njena brojnost i sposobnosti preuveličavaju. Što se njenih jezičkih karakteristika tiče, uglavnom se zna kako ona ne govori, ali nikad je niko nije zapravo video i čuo da bi znao kako uistinu govori.

Konačno imamo odgovor. Preneću mu, biće mu svakako milo em drago da sazna istinu.

[Rancher]

Ko će sad skraćivat i na 30 linija . Ja sve stavljam ispod 40 i odlično izgleda.

Bajone je na drugom forumu preporučio 33–34 znaka, a nešto slično piše ovde:

Number of characters per line: Each subtitle line should allow around 35 characters in order to be able to accommodate a satisfactory portion of the (translated) spoken text and minimise the need for original text reduction and omissions. An increase in the number of characters, attempting to fit over 40 per subtitle line, reduces the legibility of the subtitles because the font size is also inevitably reduced.

Slažem se s tobom da je krajnji limit 40 znakova, mada treba se truditi svesti na 35 ± radi što veće čitljivosti. Kako ostali rade? I čini mi se da na HRT-u, koji dosta pazi o tehničkim aspektima titla, linije retko kad imaju više od 35 znakova. Takođe, uvek gledaju da je donji red duži od gornjeg, suprotno od onoga što kaže bakica.

[Cakana]

Ja sam negde pročitala da je limit za TV 39 karaktera i negde je još (mislim, na forumu) pomenuo neko da neki plejeri neće da prikazuju linije duže od 39 karaktera nego "odseku" taj "višak"; zatim sam videla ovo što je pisao Bajone za 35 karaktera u jednom redu. Gledam da ostanem u okviru tih 39 karaktera ili manje i skraćujem gde mogu, ali ne po cenu toga da mi se titl svodi na prepričavanje scene.

Svaka čast ovoj gospođi na tome što pegla 5 jezika, ali stvarno ne znam kako bi izgledao titl za seriju gde melju 100 na sat

Spoiler for Hiden:

mislim da su takvi filmovi malo ređi; naravno nije pravilo, ali viđala sam dosta titlova za filmove od po 120+minuta sa manje od 1000 linija

i gde moraš da ispoštuješ 29 karaktera u prvom redu linije, a u drugoj da ih bude još manje i još kao trešnja na torti ne možeš da podeliš jednu rečenicu u dve linije, nego treba da je sabiješ u tih maksimalno 57 karaktera onda bismo komotno mogli u jedno 50ak takvih linija da napišemo "u ovoj epizodi se radi o tome i tome", bolje i lakše je tako nego da se čitav titl osakati tako što ćemo svuda preneti samo ono osnovno da bismo ispoštovali tehničko pravilo koje je imalo smisla u njeno vreme

Spoiler for Hiden:

negde pred Oktobarsku revoluciju  ovo je bilo jače od mene

ali sad više nema.

[Ben Dover]

Ima dosta načina da se skrati rečenica a ne izgubi na izražajnosti, čak i tamo gde se brzo priča. Nekad se čovek doseti troslovnog sinonima ili se ponegde može ubaciti aorist, ali najčešće interpunkcija odigra tu ulogu. Daću i primer.

Rečenica je prvo ovako glasila (za moj ukus predugačko, 40/40 znakova, ne bih to nikako stavio ni kad bih imao vremena za prikaz linije):
Imamo nepotvrđenu izjavu komšije koji je
jutros video njegov auto u blizini doma.

Nakon skraćivanja dobijemo ovo (31/30):
Nepotvrđena izjava suseda: auto
mu je jutros video blizu doma.

Ili čak ovako (26/28), ako se brzo govori:
Nepotvrđena izjava suseda:
auto mu je video blizu doma.

Nikakve bitne informacije nismo uskratili, tok misli i red reči je sasvim prirodan i onakav kako bi neko to spontano izgovorio, a saželi smo ispis za čitavih 29-36 znakova, — dakle: ceo jedan red i više.


P. S. Pitao sam se: kad pravi Beograđani prave decu, ne prave prave Beograđančiće?

[Cakana]

Tačno, ima dosta načina (i kao što rekoh, uvek se trudim da skratim šta mogu, od dve reči istog značenja izaberem kraću i sl.), ali to je primenjivo u možda 50% slučajeva. Čak i da kažemo da je primenjivo na 95%, šta ćemo sa preostalih 5%?

Što se tiče izjave o Beograđanima koristim poslednje atome snage da se suzdržim od komentara i moje je skromno mišljenje da joj na ovoj temi nije mesto jer nema veze sa prevođenjem i gospođinim izjavama o istom

[Rancher]

Pardoniram. Skupio sam sve članke koje sam pronašao o njoj i otvorio temu. Brišite sporni članak, ako treba.

[joca.ntc]

Mislim da bi ova gospođa dobila nervni slom kada bi videla moje titlove. 

[Lepi Dzoni]

Mislim da bi ipak, ako već može da se bira, donja linija titla trebala biti duža od gornje, iz čisto praktičnog razloga: gornja linija često zna da zakloni deo slike koji je bliži centru ekrana, a time otežava nesmetano praćenje radnje filma ili serije, pogotovo ako se izabere veća veličina fonta.

[Rancher]

O tome nisam razmišljao. Da, ima logike.

[domos]

Evo neki "kriteriji za kvalitetne titlove" iz zapadne evrope:

-minimalno trajanje - 792 ms (preporuka 1001 ms)
-max trajanje - 5005 ms
-max broj znakova u titlu s jednom linijom - 37
-max broj znakova u titlu s dvije linije 40/40 (ako je moguće 37/40)
-razmak (blank) između titlova 125 ms

Jedna stvar koja se gleda u najstrožim postavkama je - max line u pixelima - 454 pixela
Odokativno slovo "M" vrijedi za "ili" 
Osim min trajanja ne izgleda loše, ali 

U tim "profesionalnim" titlovima se strogo poštivaju promjene scene. Titl počinje nakon i završava prije promjene.
U promjene scena spadaju i brzi prelazasci kamere sa jednog sugovornika na drugog.
Rezultat su titlovi koje vidimo u novim DvD izdanjima, blitzkrieg 

Nisam pročitao cijeli članak o gospođi prevoditeljici,
ali nisam primjetio da spominje lektore i tehničare koji sudjeluju u izradi savršenih titlova za TV.

Mislim da se nebi trebali previše opterećivati sa zastarjelim tehničkim ograničenjima.
Meni su najčešće gledljiviji titlovi koji imaju (ukupno) 80-90 znakova u 7-8 s nego kad se nabrzinu podijele
u 2-3 titla, čak ako i zadovoljavaju CPS/s.

[Rancher]

Nisam pročitao cijeli članak o gospođi prevoditeljici,
ali nisam primjetio da spominje lektore i tehničare koji sudjeluju u izradi savršenih titlova za TV.

Naravno da ne spominje kada toga u Srbiji nema. Radi ko kako zna, i niko ne proverava krajnje titlove.

U tim "profesionalnim" titlovima se strogo poštivaju promjene scene.

Ono kad titlovi lete čas levo, čas desno, zavisno od toga gde se sagovornik nalazi?

Mislim da se nebi trebali previše opterećivati sa zastarjelim tehničkim ograničenjima.
Meni su najčešće gledljiviji titlovi koji imaju (ukupno) 80-90 znakova u 7-8 s nego kad se nabrzinu podijele
u 2-3 titla, čak ako i zadovoljavaju CPS/s.

Ja sam više za 70–80 znakova u 6–7 sekundi, a minimalno trajanje jedna i po sekunda.

[pljoska]

Iako je tema neaktivna već dva mjeseca, htjedoh samo reći da je lakše onima koji prevode na srpski smanjiti broj znakova u liniji nego onima koji prevode na hrvatski 

Primjer:

Večeras ću se sjetiti ovog lijepog dana. HR= 40 znakova
Uveče ću se setiti ovog lepog dana.       SR= 34 znaka

[PO team]

Srbijance spasava i transkripcija .