Izdvojeno > Osnove pravopisa i gramatike
REČENIČNA KONSTRUKCIJA, GLAGOLSKA VREMENA I NAČINI
mijau:
Pravilo
Wackernagelovo pravilo kaže da nenaglašene riječi teže drugome mjestu u indoeuropskim rečenicama, odnosno nakon prve toničke cjeline.
Vratio kući se...
Vratio se kući...
Tango plesat će...
Tango će plesati...
Situacija se ponešto komplicira kad nam na prvom mjestu u rečenici stoji sintagma. Mogućnosti su dvije:
Bečki valcer će plesati...
Bečki valcer plesat će...
Bečki će valcer plesati...
Sjedinjene Američke Države su pristale...
Sjedinjene Američke Države pristale su...
Sjedinjene su Američke Države pristale...
Isto tako, nenaglašena riječ ne može doći iza zareza ili zatvorene zagrade:
On, nakon što je ušao, je vidio...
On, nakon što je ušao, vidio je...
Ekipa Veselić (sastavljena od članova različitih obitelji) je stigla...
Ekipa Veselić (sastavljena od članova različitih obitelji) stigla je...
Ben Dover:
Srpski jezik
Pisanje oblika imperativa stvara dosta problema, naročito u vezi s glasovima j i i. Pravila su sledeća:
• Ako 3. l. mn. prezenta ne sadrži -j- u nastavku, nastavak imperativa završava se na -i, -imo, -ite: vidi, uzmi, tresi, izdrži…
• Ako 3. l. mn. prezenta sadrži -j- u nastavku, a samoglasnik u prethodnom slogu je kratak, nastavak imperativa završava se na -j, -jmo, -jte: pevaj, čekaj, čuj, veruj, pij, sakrij, daj (prema pevaju, čuju, piju, daju [od dati]…).
• Ako 3. l. mn. prezenta sadrži -j- u nastavku, a samoglasnik u prethodnom slogu je dug, nastavak imperativa završava se na -ji, -jimo, -jite: prozuji, gaji, buji-paji, daji (prema prozuje, gaje, daju).
Sporni slučajevi su glagoli poput odvojiti, osvojiti, obojiti, nabrojiti, udostojiti…, koji u javnom jeziku sve češće dobijaju imperativne oblike *odvoji, *osvojite i sl., mada je jedino ispravno, prema navedenom pravilu: odvoj, osvojte (nagradu), nabrojte (gradove), udostoj (nas)…
Takođe, greši se i kod imperativa glagola na -davati. Pošto oni svi imaju dug pretposlednji slog 3. l. mn. prezenta, njihov oblik mora biti sa -ji: prodaji (Prodaji kuću, ovde nam nema života!), predajite (polako), udaji (nar. pesma: Udaji me, majko moja), dodaji.
Najčešća je i najbanalnija greška kada izostane krajnje -j kod glagola sa prezentom na -ijem: umij se, zalij (cveće), previjte (ranu), popijte (po piće) i sl.
Glagol otići ima imperativ: otídi, otídimo, otídite (dozvoljeno je i otiđi…, ali se prednost daje prvim oblicima). Specifičan je i glagol razumeti, čiji je imperativ: razumej, a ne kako se najčešće govori *razumi.
Pitanje je koliko je suvislo od načinskih glagola graditi imperativne oblike i koliko su oni uobičajeni. Po gramatikama se navodi htedni od hteti, a umeti i smeti morali bi da grade imp. kao razumeti: umej, smej, dok bi od moći bilo mozi ili mogni (ovo prvo je dalo rečcu nemoj < ne mozi, a nalazimo ga i u pomozi.)
Nakon uvodne pomalo suvoparne teorije, evo pregleda najčešćih grešaka u korišćenju zapovednog načina i pravilnih oblika:
brojibrojgajgajinabrojinabrojodbiodbijodvoji odvojosvojiosvojpipijpopipopijpredajpredajipreviprevijprodajprodajiprozujprozujirazumirazumejudostojiudostojumi seumij sezabizabijzalizalijzavizavij
Paziti i na ovakve slučajeve:
Molim te, dodaj mi olovku. (glagol dodati)
Molim te, dodaji mi te papire. (glagol dodavati)
Hrvatski jezik
Imperativ je krnji glagolski oblik koji se tvori od prezentske osnove i nastavka. Koristi se za izražavanje zapovijedi, zahtjeva ili zamolbe. Kada se izražava zapovijed ili zahtjev, rečenica završava uskličnikom.
Prestani pričati.
Prestani pričati!
Ne postoji imperativ prvog lica, a ispred trećeg lica jednine ili množine dodaje se riječca neka. Imperativ trećeg lica ne dobiva nastavke. Piše se u prezentu. Postoje tri vrste glagolskih nastavaka:
Glagoli čija prezentska osnova završava na -j dobivaju nastavke -mo i -te. U drugom licu jednine ne dobivaju nastavak.
Jednina Množina-pijmopijpijteneka pijeneka piju
Glagoli čija prezentska osnova završava na sve suglasnike osim -j dobivaju nastavke -i, -imo i -ite.
Jednina Množina-prekinimoprekiniprekiniteneka prekineneka prekinu
Glagoli čija prezentska osnova završava samoglasnikom dobivaju nastavke -j, -jmo i -jte.
Jednina Množina-plivajmoplivajplivajteneka plivaneka plivaju
Ponekad se imperativ može izražavati i infinitivom. To se koristi kada se namjerno želi nešto uopćiti.
Uzimati lijek svakih šest sati.
Ben Dover:
1. Glagol TREBATI koristi se u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom:
• Treba da pišem olovkom. / Trebalo je da pišem olovkom.
• Trebalo bi da dođe.
Kada je nepoznat vršilac radnje, drugi glagol može biti u infinitivu: Treba pročitati, Treba saznati itd.
2. U drugim situacijama koristi se u svom LIČNOM obliku i onda se menja kao i svaki drugi glagol:
• Treba mi olovka. / Trebaju mi olovke. / Trebala mi je olovka. / Trebale su mi olovke.
3. Subjekat, naravno, može biti i osoba:
• Trebaš mi.
• Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom i sl.
4. Kad se subjekat nalazi ISPRED načinskog dela predikata, onda se glagol TREBATI koristi u svom ličnom obliku.
• Olovke koje su trebale da pišu plavo.
• Ja sam trebao da pišem tom olovkom, a ne ti.
Ovde bi se očekivalo da glagol stoji u bezličnom obliku, ali rečenična konstrukcija (odnosna rečenica) nameće obavezno slaganje predikata sa subjektom (olovke, ja), pošto on dolazi ISPRED načinskog dela predikata (trebati).
5. Čini se da su primeri poput:
• Trebam olovku.
nepravilni. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (Trebaćemo vas, Trebao sam novaca, Trebate li nešto?). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik Trebaju mi ključevi, Treba mi novac, Treba li vam nešto? i sl.
Ben Dover:
Futur gradimo skraćenim oblicima pomoćnog glagola ht(j)eti i infinitivom:
Srpski jezik
Doći ću sutra.
On će poslati novac poštom.
Kupićemo voće na pijaci/tržnici.
Hrvatski jezik
Doći ću sutra.
On će poslati novac poštom.
Kupit ćemo voće na tržnici.
Futur se može izreći i prezentom:
Srpski i hrvatski jezik
Sutra, nakon škole, putujemo na odmor.
Kontrukcija da + prezent koristi se za označavanje futura I u razgovornom stilu. Međutim, postoji razlika, a ona se ogleda u tome da se da-kontrukcijom izriče želja, a infinitivom prosto futur:
Srpski jezik
Kad ćeš opet da dođeš? // Kad ćeš opet doći?
Ja neću da idem. (= želja) : Ja neću ići. (= prosto futur)
Hrvatski jezik
Kad ćeš opet doći?
Ja neću da idem. (= želja) : Ja neću ići. (= prosto futur)
Napomena: iz ovih razloga nemojte preterivati sa zamenom futura s infinitivom konsktukcijom da + prezent u svakoj prilici, posebno u obradama prevoda sa hrvatskog na srpski.
King Eric:
Stoji li glavni glagol koji završava na -ti ispred skraćenog oblika pomoćnog glagola htjeti, glavni glagol gubi završetak -ti i spaja se sa skraćenim oblikom pomoćnog glagola htjeti.
Biti će onako kako ja kažem.
Bit će onako kako ja kažem.
Bit' će onako kako ja kažem.
Bi će onako kako ja kažem.
Biće onako kako ja kažem.
Završava li se glavni glagol na -ći, piše se u infinitivu i odvojen od skraćenog oblika pomoćnog glagola htjeti.
Doćiću u sedam.
Doć ću u sedam.
Do ću u sedam.
Doći ću u sedam.
Stoji li glavni glagol nakon skraćenog oblika pomoćnog glagola htjeti, glavni glagol ostaje u infinitivu.
To će biti onako kako ja kažem.
Ja ću doći u sedam.
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju